За сваку од ових опција, Дојче веле наводи на ком месту се налази на скали вероватноће од 1 до 10.
Први сценарио предвиђа срећан крај (хепиенд), а вероватноћа за његово реализовање износи четири. По томе се Меркелова из Брисела враћа као озарена победница пошто је на самиту у ЕУ успела у намерама да се усагласи европска политика азила, да се заштита граница побољша и да се формирају центри за азиланте.
До новог регулисања такозваних Даблинских уредби, Меркелова презентира и билатералне договоре са Италијом, Шпанијом и Грчком према којима те земље треба да преузму избеглице које су код њих већ регистроване.
ЦСУ и министар унутрашњих послова Хорст Зехофер признају све то као успех постигнут због "притиска из Баварске", ЦДУ и ЦСУ су поново једна Унија, а Меркелова је као канцеларка ојачана.
Други сценарио предвиђа неизвесност и по њему резултат самита ЕУ подлеже различитим интерпретацијама, а вероватноћа за његову реализаицију је седам. Неки кораци у заједничкој политици ЕУ се чине, неки се одлажу пропраћени изјавама о намерама. Шефови држава и влада се обавезују да ће до обнове Даблинских одредби склапати билатералне споразуме о преузимању избеглица.
Ангела Меркел изјављује да је већ постигла сагласност са Грчком и Шпанијом и да је могућ и споразум са Италијом, а од ЦСУ тражи још мало стрпљења. Зехофер, Зедер и други у ЦСУ остају тврди на речима, изјављују да су већ припремили све за враћање избеглица, Ангела Меркел је ослабљена али остаје на функцији.
По трећем сценарију критичари Меркелове сматрају да су резултати самита ЕУ били недовољни. ЦСУ изјављује да ти договори немају никаквог утицаја на стање на немацким границама, и да ни билатералним споразумима није још ништа постигнуто, због чега федерална полиција почиње да забрањује улазак одређеним избеглицама у земљу.
Меркел признаје да је расположење у ЕУ тренутно компликовано, али да и даље ради на европском решењу. Свом министру унутрашњих послова даје одрешене руке, а ЦСУ у предизборној кампањи у Баварској то продаје као победу над канцеларкином политиком, па она, врло ослабљена, остаје на функцији.
По четвртом сценарију, Меркел проглашава резултате самита и прве билатералне разговоре за велики успех и важне елементе европског решења. Њени критичари из ЦСУ сматрају да су немачка настојања пропала. Зехофер наређује да почне враћање избеглица са граница. Ангела Меркел подсећа на европску одговорност Немачке и смењује Зехофера, а ЦСУ напушта коалицију.
Посланичка група ЦДУ и ЦСУ у Бундестага се распада. Ангела Меркел води мањинску владу са СПД, или замењује ЦСУ - Зеленима. Вероватноћа за овакав сценарио је пет.
Пета опција наводи да ЦДУ и ЦСУ различито вреднују европске договоре. Зехофер почиње да ради на своју руку; канцеларка га смењује, а коалиција пуца. Меркел преузима одговорност за неуспех владе, поставља у Бундестагу питање поверења и отвара пут за одржавање нових избора.
На конгресу ЦДУ она се више не кандидује за функцију председнице странке. На функцији је наслеђује Анегрет Крамп-Каренбауер или Армин Лашет или Јенс Шпан. Вероватноћа оваквог сценарија је четири на скали од нуле до 10.
Извор: Дојче Веле
