Грчки премијер Алексис Ципрас и васељенски патријарх Вартоломеј разговарали су данас у Атини о свим аспектима односа и проблема Грчке православне цркве и неканонске Македонске православне цркве, коју Српска православна црква сматра расколничком.
Грчка влада је саопштила да је Ципрас поздравио напоре Васељенске патријаршије за превазилажење проблема, док је патријарх Вартоломеј рекао да Патријаршија ради на православном јединству и сарадњи.
„Што се тиче цркве у Скопљу, питање које сте поменули, то је канонска одговорност Васељенске патријаршије, која покушава да отклони раскол, као што је радила на православном јединству и сарадњи свих ових година”, рекао је Вартоломеј.
Проблеми грчке и непризнате МПЦ обновљени су у оквиру дијалог о новом имену Македоније.
Медији у обема земљама јавили су раније да је Ципрас рекао да Црква у Скопљу више неће у свом имену да има придев „македонска”, а његов македонски колега Зоран Заев је то негирао рекавши да је писао Васељснској патријаршији, али да је тражио решење статуса за МПЦ.
Из Синода МПЦ су саопштили да је од Васељенске патријаршије тражено да се реши статус те цркве под именом Македонска православна црква - Охридска архиепископија.
Македонска православна црква - Охридска архиепископија (МПЦ-ОА), или само Македонска православна црква (МПЦ), верска је организација неканонског православља у Македонији.
Настала је неканонским одвајањем од Српске православне цркве 1967.
Српска православна црква и остале помесне цркве у канонском јединству су са Православном охридском архиепископијом, једином канонском црквом на простору Македоније, док МПЦ себе сматра аутокефалном (независном) црквом што је и главни спор МПЦ и свих православних цркава.
Између осталог, и због назива „Македонска” васељенски патријарх је није признао као ни Грчка православна црква, због чега и остале православне цркве одбијају да је признају. Македонска црква себе сматра наследником древне Охридске архиепископије.
Крајем маја 2015. тадашњи српски патријарх Павле издао је „саборски томос којим даје аутономију Православној охридској архиепископији.
Према тим информацијама, СПЦ је одлучила да прекине комуникацију са представницима МПЦ, али и са народом у Македонији који подржава македонску цркву, коју српска црква сматра расколничком.
Патријарх Павле је то учинио на крају вишедневног сабора СПЦ.
Македонска православна црква је осудила одлуку Српске православне цркве да призна аутономију Православне охридске архиепископије, а тиме да дотадашњег митрополита и егзарха охридског Јована именује за охридског архиепископа.
„То што је одлучено у Београду није ништа друго него објављивање црквеног рата верницима у Македонији”, оценили су тадашњи чланови синода канонски непризнате МПЦ.
СПЦ и МПЦ воде вишедеценијски спор око статуса цркве у Македонији, али МПЦ није призната међу православним црквама. МПЦ је самостално прогласила аутокефалност 1967. године, док јој је СПЦ 50-тих година дала само аутономију.
Тадашњи епископ нишки, акутелни патријарх српски Иринеј рекао је да је одлука СПЦ да призна аутономију Православне охридске архиепископије у Македонији и прекине односе са Македонском православном црквом и народом који је признаје „тежак корак на који је СПЦ била принуђена”.
„Биће мучно и тешко, то је корак који је резак и болан, али наша црква није могла да такозваној македонској цркви да оно што је тражила, већ је позвала да се врате канонском поретку, а после да траже и да легалним путем добију оно што желе”, рекао је Иринеј .
Прочитајте ОВДЕ како је окарактерисао учестале нападе на Србе на Космету Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ.
Извор: Танјуг
