Међународни експерти су подељени по питању тога да ли уопште има смисла распоређивати америчку оклопну дивизију у Пољској на само 250 километара од руске границе.
Пољска је спремна да улози потребна средства за конструкцију базе укључујући све потребне зграде за размештање америчке дивизије.
Амерички експерти се питају да ли ће Пољска бити спремна да финансира рад базе и након што се потроше почетна средства, јер то питање остало неразјашњено. Стална база на територији Пољске ће да кошта много.
Такође није јасно да ли ће целокупна дивизија бити у једном граду или ће бити размештена у више градова, а то је важно питање на основу којег ће се одлучити да ли ће повући трупе из Америке или западне Немачке.
Американцима је требало неколико деценија да успоставе базе у Немачкој и тамо имају врхунске полигоне за обуку, док би у Пољској морали да крену од нуле. И просто је чудно где ће Пољаци наћи локацију где би цела америчка дивизија могла да изводи тренинге. Да би појаснили, америчка оклопна дивизија има скоро 300 тенкова, 150 оклопних возила и 300 комада противтенковске опреме.
Као пример европски део Русије има само један полигон где дивизија може да изводи тренинге са бојевом муницијом. Зато се многи амерички експерти и војна лица питају да ли је боље да се у Пољској успостави стално присуство ротационих снага.
Оно што је такође једно од најважнијих питања је и која је сврха, стратегијска и оперативна, размештања целе дивизије у Пољској? Поставља се питање како једна америчка дивизија може да промени потенцијални исход оружаног сукоба између НАТО и Русије?
Постоје два могућа сценарија шта би се десило у таквом сукобу.
Први сценарио, у случају коришћења конвенционалног оружја. Ако би Русија извршила континенталну стратегијску офанзиву НАТО би морао да распореди најмање две армијске групе да пружи отпор. У конвенционалном рату једна дивизија не чини никакву разлику. НАТО би, у случају великог сукоба морао да распореди најмање четири до пет армија да би пружио било какав отпор руским снагама у напредовању кроз Европу.
Други сценарио је уз употребу нуклеарног оружја, јер је очигледно да Русија, у случају рата неће користити конвенционалне снаге пошто је НАТО далеко испред Русије по питању конвенционалног оружја и економског потенцијала. Улазак у рат само конвенционалним оружјем би био тотални пораз Русије. То је главни принцип рата "смер и исход рата зависе од баланса војног и економског потенцијала сукобљених страна".
Због тога је вероватнији сценарио да би америчка војна база била мета ПЈН - руски термин за први нуклеарни удар. То је пажљиво планиран, добро припремљен и константно ажуриран систем нуклеарних удара који је такав да би изазвао максималну штету непријатељу. Искендер ракете би уништиле дивизију пре него што би имала времена да се распореди на бојном пољу.
Из свега произилази да би једини начин да Русија покрене рат против НАТО био масивни нуклеарни удар и у таквом сценарију једна дивизија не би чинила никакву разлику. У таквом сукобу не би било победника. Употреба нуклеарног оружја би водила катастрофалном исходу за све стране умешане у конфликт ако и за остатак света.
Према томе, размештање оклопне дивизије у Пољској не би створио никакву стратегијску предност за НАТО. У конвенционалном рату оклопна дивизија не би играла значајну улогу, а у случају нуклеарног рата би постала обично топовско месо. Једино што би урадила ова дивизија је подизање тензија између Русије и НАТО.
ОВДЕ погледајте какво стравично руско оружје је изазвало панику међу Американцима.
Извор: Правда
