У наредних 6 месеци Беч ће морати да се суочи с најмање три велика проблема.
Још увек се не назире крај спора у вези са заједничком европском мигрантском политиком: владајућа коалиција у Немачкој на тешким је искушењима, државе Вишеградске групе и даље су на курсу конфронтације с остатком ЕУ, а Италија затвара своје луке за избеглице спасене након бродолома. На Самиту ЕУ с тешком муком постигнут је договор о бољој заштити спољних граница ЕУ, али је питање како ће мигранти даље бити распоређивани међу земљама-чланицама остало без одговора.
И баш сада, Аустрија преузима председавање Савету ЕУ – земља која је последњих година показивала веома мало спремности на компромисе када је реч избегличкој политици. Себастијан Курц из конзервативне Аустријске народне партије, влада у Бечу заједно са Слободарском партијом Аустрије, странком која је непријатељски настројена према странцима. Курц је још 2015, у јеку избегличке кризе, као министар спољних послова изјављивао да је задужен да заустави имиграције у ЕУ.
Консензус око заштите спољних граница
“Верујем да људи имају право када кажу да се на европском нивоу константно прича о миграцијама, а да се по том питању ништа де факто не ради“, изјавио је Курц неколико дана уочи почетка шестомесечног аустријског председавања у Бриселу. Оно ће, како најављују из Беча, протећи под геслом “Европа која штити“. Премијер Аустрије жели да на тај начин у први план истакне смањење усељавања на свим мигрантским рутама. Најновији договор ЕУ да се на северу Африке формирају кампови за смештај бродоломника, за званични Беч је корак у правом смеру.
Курц такође наглашава да је ограђивање сада постао заједнички циљ. И то, према његовом мишљењу, представља позитиван развој. “Године 2015. није било тако, а сада јесте. И већ то је кретање у правом смеру.“ Аустрија се залаже за бољу заштиту спољних граница ЕУ и планира да прошири Агенцију за заштиту граница Фронтекс.
Европска комисија већ је предложила да се Фронтекс до 2027. појача са 10.000 нових службеника. Ни Аустрији, а ни другим земљама ЕУ то није било довољно брзо. Зато је на последњем Самиту ЕУ постигнут договори да се Агенција за заштиту граница ојача већ до 2020. Међутим, без обзира на то што је побољшање заштите спољних граница наишло на широко одобравање, то ће ипак бити тешко спровести у дело.
Последње повећање броја особља у Фронтексу за 1.500 нових службеника, још није спроведено, јер националне владе отежу са слањем људи на интервенције заштите ЕУ-граница. То је разлог за скепсу Саские Штахович, директорке бечког Института за међународну политику: “Знајући колико је ово посљедње било тешко, не верујем да ће бити једноставно.“
Аустрија као посредник?
Нема много јединства ни када је реч томе шта ће се догодити са мигрантима који већ бораве на територији ЕУ. Влада у Риму већ годинама захтева да се избеглице којима је признат статус у тој земљи распореде и по другим земљама ЕУ. Словачка и Мађарска безуспешно су се жалиле на одговарајући закључак ЕУ из 2015, али без обзира на то – и даље не примају избеглице. Па ни Аустрија, као уосталом и многе друге земље ЕУ, није испунила квоте зацртане Даблинским споразумом.
“Председавање има за задатак да обједини фундаменталне позиције“, изјавио је луксембуршки министар спољни послова Жан Аселборн. “Сматрам да није исправно, да није добро и да није европски – дакле погрешно је то што се Аустрија тако снажно и свим средствима ставља на страну Вишеградске групе. То наноси штету Европској унији!“ Без заједничког, европског решења о “распоређивању терета“ – дакле о распоређивању миграната унутар Европе – дугорочни спор о усељавању неће бити решен, сматра Аселборн.
Канцелар Себастијан Курц са своје стране, уочи почетка председавања, најављује да ће његова земља преузети посредничку улогу између заоштрених фронтова. Ипак, требало би сачекати и видети да ли ће Беч заиста успети да своје јасне ставове стави у други план, каже Јанис Еманулидис, директор бриселског труста мозгова Европски центар за политику.
Буџет ЕУ и Брегзит
Друга тема у којој ће Аустрија морати да посредује, јесу преговори о буџету ЕУ за наредних седам година. Финансијски оквир у периоду од 2021. до 2027. биће први буџет без Велике Британије. А како би се надокнадило то што ће изостати један платиша, Европска комисија сматра да би остале земље требало да своје нето уплате повећају.
Канцелар Курц одбацује предлог о повећању уплата, то оцењује као “неприхватљиво“ и најављује “жестоке преговоре“. Повуци-потегни око актуелног буџета ЕУ за период од 2014. до 2020. трајало је две и по године. Поједине државе, а међу њима и Немачка, овога пута захтевају да се компромис постигне знатно брже, у идеалном случају – пре избора за Европски парламент који су заказани за мај 2019.
Током аустријског председавања пада и кључни део преговора о Брегзиту. То би у сваком случају требало да се заврши што пре, како се не би догодило да Велика Британија 2019. изађе из ЕУ без постигнутог споразума. Остаје отворено да ли ће се то и догодити. Неколико важних тачака су за Британце спорне: да ли ће убудуће бити граничне контроле између Северне Ирске и Републике Ирске, као и питање да ли ће Велика Британија остати део заједничког тржишта. Ако се договор постигне на време, Аустрија би, као председавајућа, морала да се побрине за то да међу преосталим чланицама ЕУ не буде неједнакости.
ОВДЕ погледајте од чега се боји Запад када је у питању сусрет Путина и Трампа.
Извор: Дојче веле
