Стручњаци упозоравају да је изостанак дијалога и поверења у протекле четири године, гурнуо две нуклеарне суперсиле у ризик да се, у случају неке кризе, не може спречити ескалација, док нова генерација оружја и могућности сајбер-ратова могу да постојеће споразуме о контроли наоружања оставе "у ритама", пише "Фајненшел тајмс".
Некада су постојала правила и споразуми, као и уверење да су нам они потребни, оценила је Олга Оликер, директор програма за Русију и Евроазију, при Центру за стратешке и међународне стуције, у Вашингтону. "А постоји много неповерења и уверености да друга страна активно настоји да дестабилизију ситуацију", додала је она.
Договор о почетку разговора о будућности стратешке стабилности - што је хладноратовски концепт одвраћања кроз уравнотежене нуклеарне капацитете - од суштинског је значаја за самит у Хелсинкију, кажу званичници, дипломате и аналитичари, с обзиром да се ради о судбини два преостала америчко-руска споразума о контроли наоружања.
Обе стране оптужују једна другу за кршење Споразума о уништењу ракета средњег и малог домета (ИНФ), потписан 1987. измедју САД и тадашњег Совјетског савеза, (којим се забрањују ракете домета измедју 500 и 5.500 километара).
САД и Русија тек треба да започну разговоре о томе шта ће урадити када 2021. буде истекао Нови споразум о смањењу стратешког наоружања (Нови СТАРТ), потписан 2010, по којем су две земље свој нуклеарни арсенал редуковале на 1.550 активних бојевих глава.
Налажење решења за то је од кључног значаја. САД и Русија заједно поседују 13.300 бојевих глава, што је 92 одсто укупног светског атомског арсенала. "Веома узнемирава начин на који Руси и Американци потпуно различито говоре о питањима одбране и неширења нукеларног наоружања", изјавио је један западни дипломата у Москви.
Џон Хантсман, амерички амбасадор у Русији каже да би контрола наоружања требало да има истакнут значај медју питањима која су на дневном реду у Хелсинкију, укључујући разговоре о ИНФ-у и Новом СТАРТ-у. Он је рекао да ће се вероватно разговарати о могућности продужења важења Новог СТАРТ-а за још пет година, што постојећи споразум омогућава.
"Фајненшел тајмс" подсећа да се већ раније било у сличној ситуацији. Контрола наоружања била је један од кључних аспеката политике "ресетовања" односа са Русијом, коју је спроводио Барак Обама. Он је, уз снажан лични однос са тадашњим председником Дмитријем Медведевим договорио Нови СТАРТ.
Време те блискости је, међутим одавно прошло. Руске војне акције у Грузији и Украјини, као и наводно мешање у америчке изборе драстично је смањило потенцијал за билатералну сарадњу. У Москви су се ствари, такодје, драстично промениле од како је Путин поново постао председник 2012.
Путин је скоро половину говора о стању нације посветио разметању новим оружјем које може да носи бојеве главе и које, како тврди, може да пробије амерички систем одбране, додаје "Фајненшел тајмс".
ОВДЕ погледајте шта је рекао Шојгу о размештању НАТО трупа на граници са Русијом.
Извор: Танјуг
