Ради се о здању из 19. века, са погледом на Балтичко море, које је својевремено било резиденција руских царева у Финској.
Билатерални разговори Трампа и Путина ће се одржати у Готској сали Председничке палате, након чега ће у Сали огледала бити приређен радни ручак са више чланова делегација.
Шефови дипломатија двеју земаља - Сергеј Лавров и Мајк Помпео - ће такође имати билатерални сусрет.
Као домаћин састанка, фински председник Саили Нинисте имао је већ билатерални сусрет с Трампом, а касније је предвиђен и састанак с Путином.
Трамп је уочи сусрета рекао да мисли да ће састанак с Путином проћи добро.
Предвиђено је да, током поподнева, Трамп и Путин одрже заједничку конференцију за штампу.
Лидери две суперсиле имају много тема за разговор - ситуација на Блиском истоку, пре свега Сирија, али и улога Ирана, затим Украјина, где исток земље контролишу проруске снаге, а ту су и западне санкције Русији уведене након анексије Крима, наводно руско мешање у америчке изборе, као и стање у коме се налазе нукеларни споразуми.
Самит у Хелсинкију биће четврти сусрет председника Трампа и Путина од Трампове инаугурације у јануару 2017.
Од када су се прошли пут састали на самиту АПЕК-а у Вијетнаму у новембру 2017, Трамп је предузео мере одговора на руску агресију, наводи Глас Америке. На пример, дозволио је продају смртоносног оружја Украјини, протерао 60 руских дипломата из САД после напада нервним агенсом на руског шпијуна у Британији и увео додатне санкције руским званичницима.
- Очигледно је дошао тренутак када је Трампа издало стрпљење и када је одлучио да је време да постане чвршћи према Путину. Тај тренутак је можда прошао, јер се сада чини да Трамп жели директан сусрет са Путином, био је решен да има не само неформални сусрет на маргинама неког већег скупа него прави самит један-на-један, што му даје већу важност. Зато ми се чини да се, после периода када је био спреман да буде чврст према Путину, Трамп сада враћа једном попустљивијем ставу - истиче Чарлс Капчан из Савета за спољнополитичке односе.
И мада неки посматрачи виде предности могућег приближавања САД и Русије, други су и даље песимисти.
- Постоји могућност да би однос могао да се благо унапреди, а то би само по себи било достигнуће јер су се односи погоршавали неколико година - посебно од руске анексије Крима и инвазије Источне Украјине. Трампу ће бити важно да постигне неку врсту договора са Русима, која ће трајати дуже од било којих досадашњих резултата самита са Ким Џонг Уном - каже Вилијам Кортни, извршни директор Форума пословних лидера Ранд.
Међутим, како се наводи у тексту, нормализација односа ће бити тешка док се не разреше три примарна питања: истрага специјалног тужиоца Роберта Малера о руском мешању у америчке изборе, наставак санкција Русији и припајање Крима Русији 2014 године.
Ипак, самит би потенцијално могао да одреди тон будуће динамике Москве и Вашингтона.
- Ово би могао да буде почетак бољег дијалога. Не очекујем да ће из Хелсинкија стићи било какве револуционарно нове вести. Трамп има способност да утиче на јавно мњење и покуша да добије подршку Конгреса, али мислим да ће управо због страховања која постоје у вези са његовим односом са Путином и Малерове истраге, забринутости због могућег дослуха са Русијом и мешања у изборе - морати да буде веома опрезан - истиче Капчан.
Међутим, ако се лидери договоре да разреше - или бар размотре нека од најспорнијих питања - однос две суперсиле би још једном могао да почне да се побољшава.
Прочитајте ОВДЕ какав је то Путинов удар од којег је Америка у шоку.
Извор: Танјуг
