Боја жвакаће гуме, фламингоса и шећерне вуне, светло роза, је према најскоријем истраживању најстарија боја на свету, пише ЦНН.
Истраживачи су открили древне розе пигменте у камењу старом 1,1 билиона година, што их чини најстаријим бојама у геолошким записима. Древно камење налазило се дубоко испод Сахаре, у Таудени Басину у Мауританији.
Према др Нур Гунели, која је пигменте пронашла у склопу својих докторских студија на Националном универзитету Аустралије, светло розе боје су творевина праисторијских океанских организама.
Ови пигменти су скоро 500 милиона година старији од до сада познатих ''најстаријих пигмената''.
"Светло розе пигменти су молекуларни фосили хлорофила које су произвели древни фотосинтетички организми инхибирани у праисторијском океану који је давно нестао", рекла је Гунели у саопштењу за медије.
Како би открили пигменте, научници су разбили билион година старо камење, а затим из праха који је од њих остао, извукли и анализирали молекуле прастарих организама.
Разблажени антички пигменти делују светло розе. Ипак, када су концентрисани, боја фосила креће се од крваво црвене до тамно љубичасте, наводи научница.
Импликације за древни живот
Најстарија боја на Земљи није једино откриће које је произишло из морских шкриљака пронађених испод Сахаре.
Тим научника из Аустралије, Јапана и САД такође је искористио откриће ових пигмената да потврди да су у прастарим морским екосистемима доминирале сићушне цијанобактерије, тип бактерија које енергију производе фотосинтезом.
Откриће, објављено у новој студији, говори више о еволуцији древних животиња.
"Прецизне анализе античких пигмената потврдиле су да су сићушне цијанобактерије доминирале базом ланца исхране у океанима пре билион година, што помаже да се објасни зашто животиње нису постојале у то време'', навела је Гунели у саопштењу Универзитета.
Како каже вођа истраживања и стручни сарадник на Националном универзитету у Аустралији, др Јочену Брокс, ограничене залихе хранљивих честица као што су алге, су вероватно ограничиле појаву великих, активних организама у праисторијским океанима.
"Алге, иако микроскопске, су хиљаду пута веће и чине много богатији извор хране него цијанобактерије'', рекао је Брокс у саопштењу.
Цијанобактеријски океани су почели да нестају пре око 650 милиона година, каже Брокс, када су алге почеле да се стреловито шире.
Ове алге су снабдевале комплекс екосистема "налетом енергије који је потребан за еволуцију, како би велике животиње, укључујучи и људе, могле да се развију на Земљи", наводи он.
ОВДЕ погледајте да ли је НАСА уништила доказ о постојању живота на Марсу.
Извор: Н1
