То се догодило након што је њен коалициони партнер Хорст Зехофер, иначе челник Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), запретио како ће напустити владу због неслагања с канцеларкином политиком прихвата на десетине хиљада миграната из Африке и са Блиског истока. Осим што би у том случају најмоћнија чланица ЕУ остала без министра унутрашњих послова, престала би да функционише и њена ионако крхка извршна власт. Услед тога се пред Меркеловом отварају четири пута, од којих, међутим, ниједан није повољан за сигурни опстанак на трону досад најмоћније жене света.

Иако је Зехофер понудио оставку и у влади и на челу странке ЦСУ, јуче је накратко повукао ручну и саопштио да је ипак и даље спреман за преговоре с канцеларком. Међутим, како он није спреман да се одрекне става да је неопходно да Немачка враћа мигранте са својих граница, не очекује се да ће у његовим предстојећим разговорима са Меркеловом бити значајнијих помака. Томе треба додати чињеницу да је канцеларка непоколебљива у ставу да њена земља не треба да предузима унилатералне акције, те да мора да заштити оно што је у темељима Уније прокламовано као кључни принципи демократије.

Аналитичари сматрају да би управо такво њено чврсто становиште могло да буде погубно за њен даљи опстанак на политичкој сцени Немачке.

- Тешко је рећи да ли је за канцеларку лошија опција да буде у мањинској влади или да изађе на нове изборе, имајући у виду поражавајуће резултате на протеклом гласању - подсећају немачки медији уз нагласак да је на тим изборима значајан пробој постигла екстремно десничарска АФД, која се залаже за протеривање миграната из Немачке и затварање њених граница.

1. Мањинска влада

Меркелина ЦДУ и СПД могу да покушају да владају без већине у парламенту, али би морали стално да траже партнере у опозицији, у којој је моћна и десничарска Алтернатива за Немачку (АФД), иначе, највећи критичар Ангелине политике прихвата миграната. Након избора 24. септембра прошле године, Меркелова је тврдила да мањинска влада није опција јер не доприноси стабилности њене земље, због чега се не очекује да је ова варијанта много вероватна

2. Формирање нове коалиције

Меркелин ЦДУ и њен савезнички СПД би могли да затраже партнерство са Слободним демократама (ФДП) или партијом Зелених, међутим, очекује се и да то није много вероватна опција јер би у случају њиховог доласка у владу било постављено питање смене актуелне канцеларке.

3. Гласање о поверењу канцеларки

Гласање о неповерењу канцеларки Меркел у Бундестагу је могућа опција ако ЦСУ напусти владу. У случају Ангелиног пада, мало је вероватно да би се странке усагласиле у вези са проналажењем њеног заменика на месту канцелара, те би наступила жестока институционална криза у Немачкој.

4. Нови избори

У случају пада владе могуће је наступање процеса позивања на нове изборе, за шта је Меркелова истакла да јој је прихватљивије него мањинска влада. Ако би председник Штајнмајер одлучио да распусти парламент, нови избори би требало да се одрже у року од 60 дана.

Хвалио Орбана, па га Макрон сменио

Француски председник Емануел Макрон сменио је свог амбасадора у Мађарској Ерика Фурнијеа, након што је у јавност процурио поверљиви меморандум у којем је Фурније похвалио мигрантску политику мађарског премијера Виктора Орбана. Осим тога, Француз је навео да су оптужбе за популизам против Орбана "медијске измишљотине", што је посебно разбеснело званични Париз. За новог амбасадора је именован Паскал Андреани.

Меркелова изопштила Хрвате из ЕУ

Званични Загреб, али и целокупна хрватска јавност, тешко су прихватили став немачке канцеларке Ангеле Меркел да на недавном Самиту челника 28 чланица ЕУ као спољну границу те заједнице означи Словенију, а не Хрватску. Она је, наиме, навела како постоји могућност да у случају новог мигрантског таласа немачки гранични полицајци помогну у чувању спољних граница у Словенији и Бугарској, не помињући притом хрватску територију.

- То је изненађујуће јер словеначка граница, за разлику од бугарске, није спољна граница ЕУ, него граница шенгена. А Хрватска се свих ових месеци упорно труди да објасни европским партнерима важност јачања спољне границе ЕУ у Хрватској, а не стварања додатних препрека на хрватско-словеначкој граници. Канцеларкина идеја је опречна хрватским настојањима - наводи хрватски Вечерњи лист и напомиње како се настојања Загреба своде и на враћање миграната у Србију.

Москва спрема технологије да брани земљу од астероида и метеорита! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф