Саговорници на ту тему у Мосту Радија Слободна Европа у Бањалуци били су политичка аналитичарка Тања Топић и социјални психолог Срђан Пухало.
“Мислим да је власт озбиљно забринута јачањем ових протеста. Раније су сви покушаји да се организује било каква врста протеста били угушени у самом старту. Користио се онај опробани рецепт: говорило се да су протести организовани извана, уз помоћ центара моћи - да ли из иностранства, да ли из Федерације БиХ, а често је оптуживан и Сорош. Били смо сведоци производње безброј различитих револуција, врућих јесени, узаврелих пролећа и слично. То су све били спинови које је власт користила како би спречила било какво јавно исказивање незадовољства. У случају протеста поводом убиства Давида Драгичевића то им очито није пошло за руком - и мој је утисак да их то чини прилично нервозним”, наводи Топићева.
Пухало подсећа на протесте поводом уништавања градског парка у Бањалуци 2012. године, уочи локалних избора.
“Последица је била - велики губитак гласова владајуће странке у Бањалуци. У односу на те протесте Правда за Давида је много озбиљнији протест, јер случај Давида Драгичевића има много већу тежину него одбрана градског парка. С друге стране, економска ситуација је много гора него пре шест година. Све то плаши власт у Републици Српској. На крају крајева, никада не знате у којем правцу то може отићи, односно колико ће ти протести утицати на јавно мниење у Републици Српској. Постоји још једна ствар о којој се не прича много, а то је да поводом ових протеста имамо потпуно нови однос између Сарајева и Бањалуке. Два оца, Дарко Драгичевић из Бањалуке и Муриз Мемић из Сарајева, чији је син такође убијен под неразјашњеним околностима, ујединили су се у тражењу правде за своје убијене синове. Они су више учинили на приближавању Сарајева и Бањалуке него све невладине организације. И та чињеница плаши овдашњу власт”, додаје Пухало.
Извор: РСЕ
