Звали су га "Трамповим Дартом Вејдером", мастермајндом из сенке, човеком који је наводно одлучујуће утицао на концепт председничке кампање која је њујоршког милијардера увела у Белу кућу. Стивен Бенон (64), некадашњи издавач утицајног конзервативног портала Breitbart, важи за водећег идеолога онога што се у Америци назива AltRight (алтернативна десница), а у Европи "новом десницом".
Бенон је свега шест месеци био саветник председника Трампа након чега је међу њима пукло прошлог августа. Понешто о разлазу се могло прочитати у бестселеру новинара Мајкла Волфа ("Огањ и гнев: Унутар Трампове Беле куће"). Бенон је, према том извору, Трампа сматрао "неписменим идиотом" који се бојао уласка у Белу кућу. Трамп је, наводно, мислио да је Бенон полудео, чак је и њему био превише радикалан.
Ипак, сива еминенција нове деснице није отишла у пензију. У марту је Бенон наступио пред присталицама француског Националног фронта у Лилу. Уз овације је варирао гесло из Комунистичког манифеста: "Патриоте свих земаља, уједините се!"
Никад у првом реду
Ових дана је амерички информативни портал The Daily Beast објавио Бенонове намере да ускоро у Бриселу оснује фондацију "Покрет" ("The Movement") која треба да подржи снаге десније од традиционалних конзервативаца и демохришћана. Циљ је поход десничара на Европски парламент чији се нови сазив бира у мају идуће године.
Фондација ће наводно подржати такве странке широм ЕУ анализама, истраживањима, идеолошким материјалом.
Бенон је одушевљен победом брегзиташа или уласком италијанских десничара у власт, свестан да су неки од успеха постигнути уз скромне ресурсе. И што га посебно интригира – међу европским десничарима готово да нема сарадње и размене знања.
Немачки новинар Тилман Јенс у разговору за DW упозорава да је Бенон посебно вешт и посебно опасан у изборним кампањама. "Бенон је увек себе видео као господара таме. Не воли транспарентност, увек је у позадини. Никада се није гурао у први ред већ је делао као снајпериста из другог или трећег реда. То је опасно код њега", каже Јенс који је прошле године објавио књигу "Стивен Бенон – Трампов мрачни шаптач".
Бенон већ има искуства у Европи. Био је у управном одбору дубиозне британске агенције Кембриџ аналитика која је преко Фејсбука прибавила застрашујуће прецизне податке о десетинама милиона америчких бирача којима су затим сервирани за њих прилагођени огласи. Циљ је била победа Трампа.
Исто је учињено и током кампање за Брегзит. "Он је заиста одлучујуће управљао кампањом за Брегзит. Често се сретао са Борисом Џонсоном", каже Јенс.
Овај новинар међутим није сигуран како ће Бенонова фондација у Бриселу функционисати и подсећа да америчког стратега до сада није држало место, па је питање хоће ли изгурати до избора за Европски парламент.
"Опасност се састоји у томе да, користећи сва средства без скрупула, Бенон иницира изборну кампању потпуно нових димензија. Према томе ће све на шта смо навикли бити дечија игра", додаје Јенс.
Премда у Немачкој већ има гласова који траже да се Бенону забрани долазак у Европу није јасно на којим би основама то било учињено.
Михаел Рот, државни секретар у Министарству спољних послова Немачке, каже да се "не треба плашити националистичких кампања којима господин Бенон хоће да обори Европу на колена. Наше вредности су јаче од његове мржње и његових лажи".
Американац је у разговору за The Daily Beast рекао да европски покрет не би требало да обухвата "етно-националисте" јер би то могло одвратити "популистичке националисте", како Бенон зове оне са којима би да ради. Но недавно је у Лондону примио и Кента Екерота из Шведских демократа, партије настале на нацистичкој идеологији супремације, а која сада са антиимигрантским порукама може да рачуна на петину бирача.
Осим представника Националног фронта и британског индепендисте Најџела Фаража, којег добро зна од раније, Бенон је срео представнике више белгијских националистичких странака, а рачуна и на оне који су одавно у својим земљама мејнстрим – Виктора Орбана у Мађарској и Јарослава Качињског у Пољској.
Према Беноновим најавама, "Покрет" ће имати десетак стално запослених укључујући стручњаке за испитивање јавног мњења и комуникације. Канцеларија фондације би могла и да се прошири уколико крајњи десничари у Европском парламенту освоје значајан број места и пројекат се покаже успешним.
Бенон планира да половину времена проводи у Европи, али тек после новембра, када Американци бирају трећину сенатора, све конгресмене и 39 гувернера.
Ултимативни циљ је прилично крупан – победа над либералном Европом коју, према Бенону, одлучујуће подстиче америчко-мађарски милијардер Џорџ Сорос са својом фондацијом.
"Отворено друштво" је за тридесетак година упумпало 32 милијарде долара у сврхе стварање либералног друштва. Ако је веровати круговима око Бенона, наредне године у Европи могле би да буду борба два америчка утицаја. О Соросу, којег сматра архинепријатељем, Бенон каже: "Сорос је бриљантан. Зао, али бриљантан."
Амерички сенатор поручио да Путин није добродошао у Конгрес, више о томе ОВДЕ.
Извор: Дојче веле
