Донор неће бити само онај ко се томе успротиви током живота, односно ако се томе није изричито успротивио неко од чланова породице.
Уколико неко не жели да буде донор, то треба да пријави усмено или писмено Управи за биомедицину, која је надлежна за спровођење закона.
Основни разлог за доношење закона је повећање донације органа, повећање броја успешно обављених пресађивања органа, уз сманење листе чекања.
Законом се детаљно дефинишу услови за донаторство у које спадају послови даривања, добијања, тестирања, обраде, очувања, складиштења, дистрибуције и примене људских ћелија и ткива од живог или од умрлог.
Закон предвиђа и прецизно дефинисање здравствених институција и то тако да постоје установа за обављање послова пресађивања органа и болница за даривање органа.
Донеће се национални програм пресађивања органа јединствен на територији Србије, са јасним процедурама и поступцима, уз јединствен информациони систем, а надзор над спровођење закона ће бити у надлежности Управе за биомедицину.
Прочитајте ОВДЕ шта је рекао Расим Љајић БиБиСију о продаји српског оружја.
Извор: Танјуг
