Пише: Владимир Кршљанин
То схватање и те изјаве су зато и спасоносни.
Обе изјаве су дате усмено, «из главе», без читања и добро их је саслушати. Ради подвлачења њихових најзначајнијих момената, дозволићемо себи слободу да их овде цитирамо у кондензованом облику.
Патријарх Московски и Целе Русије Кирил је у проповеди на литургији поводом стогодишњице стрељања Царске породице, пред сто хиљада људи, у Јекатеринбургу 16/17. јула 2018. рекао:
Иза овог страшног злочина је нешто стајало, постоји колективна кривица целог народа, заокрет у историјском животу Свете Русије који је довео народ у тешки и страшни ћорсокак. У току најмање 200 година, које су претходиле тој трагедији, одвијале су се промене у свести људи које су многе довеле до богоотступништва. Интелигенција и аристократија, па чак и део клира, почели су да прихватају туђе мисли, туђе идеале, туђи поглед на свет, који се формирао под утицајем философских и политичких теорија које немају ништа заједничко са хришћанством.
Да ли је могуће изградити срећан живот посредством злочина, крви, насиља и рушења светиња? Историја јасно сведочи: није могуће!
Председник Руске Федерације Владимир Путин је на саветовању са амбасадорима и сталним представницима Русије при међународним организацијама, које се одржава једном у две године, 19. јула 2018, само три дана после сусрета са Доналдом Трампом у Хелсинкију, рекао:
У САД постоје снаге које су спремне да на жртву својим амбицијама принесу: руско-америчке односе, интересе америчког бизниса и америчких радника, интересе својих савезника и саму безбедност САД.
Постојање тих снага се не уклапа у нашу политичку философију. Нас су учили да људима који раде за државу, морају увек изнад свега бити интереси државе и друштва. Али у САД постоје они којима су своји интереси изнад општенационалних. Ти људи су моћни и намећу милионима својих суграђана ствари супротне нормалној логици историје.
То морамо имати у виду у нашем практичном раду.
Из ових кратких изјава можемо прочитати много. Овде ћемо навести неколико закључака, који нам се чине незаобилазним.
Председник Путин и Патријарх Кирил слично размишљају. Дакле, у Русији постоји симфонија световне и црквене власти.
Револуционарни терор, цареубиство и братоубилаштво који су запретили постојању Русије и које је она са огромном муком и многобројним жртвама превазишла, дошли су са Запада. Али не у моменту, већ као врхунац процеса који је трајао два века. Сва духовна угледања на Запад, од времена Петра Великог, била су погубна. И због тога што духовну саборност замењују бесомучном располућеношћу. Политички Запад је владао над људима и народима сукобљавајући их међу собом. И између нација и унутар нација.
Баш у разговору са најстручнијима за спољну политику, председник Путин указује да у пракси није сасвим тачно да су државе субјекти међународних односа и међународног права, већ да међу њима постоји и уљез – неке снаге, односно неки људи, највише у САД, који утицајем далеко надмашују већину држава. Дакле зла суштина политичког Запада је персонализована. Путин овом изјавом жигоше и криминализује светску закулису, осуђујући је на пораз истом методом којом је из историје протеран нацифашизам. Чак и жешће и непопустљивије – јер овде се ради о дефинитивним кривцима: противницима Бога, човечанства и људске историје.
Неки са Запада и даље, иако су откривени, покушавају да владају помоћу злочина, крви, насиља и рушења светиња. То смо ми Срби најбоље искусили. И имаћемо то у виду у нашем практичном раду.
О новом нападу на базу Хмејмим читајте ОВДЕ.
