Слично поруку Вашингтону је упутила и Амбасада Русије у САД, иронично је пропративши видео-снимком који је објавила америчка амбасада у Србији поводом сто година од дана када су се над Белом кућом вијориле српска и америчка застава у знак солидарности са српским народом, а поводом четврте годишњице почетка Првог светског рата.
У руској амбасади оцењују да Декларација о Криму, у којој се понавља став Вашингтона о руској „окупацији и агресији” тог полуострва, не садржи ништа ново и само потврђује да западни партнери Русије живе у друкчијој реалности.
Додају и да Стејт департмент покушава да оперише међународно-правним актима који садрже одредбу о праву народа на самоопредељење а који су основа за повратака Крима у састав Русије, док мит о руској окупацији Крима, како кажу, свакодневно руше стотине хиљада Украјинаца који одлазе на Крим на одмор.
У Москви оцењују да је декларација намењена за унутарполитичку употребу у САД, а како наводи сенатор Алексеј Пушков једини циљ јој је да смањи притисак на Белу кућу после сусрета руског и америчког председника Владимира Путина и Доналда Трампа у Хелсинкију.
Политиколог Сергеј Кисељов оцењује да је у том светлу Кримска декларација Стејт департмента апсурдна.
„Да је Стејт департмент објавио декларацију о томе да је Косово Србија, то би значило да САД поштују међународно право. А имајући у виду да Стејт департмент није усвојио такву декларацију, то значи да се САД и даље баве применом двојних стандарда. Али ово није никаква новост, већ уобичајена пракса америчке спољне политике и чини ми се да та Декларација показује да је Руска Федерација 2014. године значајно уштинула америчке интересе на веома важном стратешком месту у Источној Европи, или ако хоћете и шире, у источном делу огромном региона, односно стратешки важног за безбедност Русије“, каже Кисељов.
Он истиче да Сједињене Државе већ деценијама крше међународно право.
„Подржавајући Украјину, где је био заправо спроведен државни удар, и не подржавајући становнике Крима који су изласком на референдум, демократским путем рекли ’не’ власти која је изабрана на такав начин, САД спроводе ту своју политику двојних стандарда. Русија је, са друге стране, изашла у сусрет томе што је становништво на Криму демократским путем показало шта жели. Но, ако за САД воља становника Крима не представља демократску вредност, а са друге стране Вашингтон подржава власти у Кијеву, то онда више говори о самој Америци него о Русији“, наводи саговорник.
Како истиче, САД већ деценијама практично спроводе политику која одржва њихове геополитичке интересе, али истовремено није у складу са нормама међународног права.
„Ми једино можемо све то мирно да посматрамо и да се не узбуђујемо, јер Декларација о Криму је — само Декларација“, констатује Кисељов.
Публициста и шеф Московског политиколошког клуба Јевгениј Бењ каже да је америчка спољна политика у последње време, благо речено, турбулентна по читавом низу питања па тако и поводом статуса Крима.
„Трампова изјава дан пре састанка у Хелсинкију, била је заправо да су Обама и његова политика одговорни за ситуацију око Крима и да је полуострво дефакто руска територија. То је наравно, изнервирало део америчког естаблишмента. Иако се Трамп труди да у суштини побољша односе са Русијом, претходне четири године веома оштре антируске кампање су оставиле дубок траг и представе које америчко становништво и јавности уопште има у односу на Русију су потпуно искривљене. Осим тога, ближе се и избори за Конгрес, а тога је Трамп свестан. И зато Трамп константно даје те ’двосмислене‘ изјаве, односно маневрише“, објашњава Бењ.
Према његовом мишљењу, Трампове турбуленције у спољнополитичком курсу уочавају се и поводом Крима, али и генерално поводом односа Русије и Украјине, као и у вези САД са другим играчима попут ЕУ и Кине.
Бењ истиче да је после састанка Путина и Трампа јасно да постоје и више праваца сарадње две земље и да би било логично да се стави акценат управо на то а не на спорна питања.
„Свима је јасно да званични органи САД никада нису мењали своје ставове поводом Крима. Али са друге стране још је јасније да када се назиру нови хоризонти могуће сарадње и када постоје конкретне референтне тачке, чему помињање јабуке раздора изнова. Мислим да су приче о несугласицама могле, макар тада бити остављене по страни“, каже саговорник.
Посланик Државног савета Крима Владислав Ганџара поручује да нико, ни теоретски, ни практично, не може да оспори чињеницу да је Крим неодвојиви део Русије. У Хелсинкију је, додаје он, Путин ставио коначну и дебелу тачко на кримско питање, рекавши да оно за Русију дефинитивно затворено и да о Криму Русија ни са ким неће чак ни да разговара.
Извор: rs.sputniknews
