Он је најавио да ће БиХ заштиту сопствених права тражити пред међународним институцијама.
У саопштењу се наводи да Хрватске већ дуже од 12 година избегава да са БиХ постигне договор о разграничењу, који мора да претходи остваривању права Хрватске да повезује своје територије и остваривању права БиХ на приступ отвореном мору.
"БиХ не оспорава Хрватској да остварује своја права. Све што тражимо је да се поштују наша права, гарантована Конвенцијом УН. Инситутиције БиХ су у протеклих 12 година, кроз комуникацију са институцијама Хрватске, предузеле све неопходне радње како би заштили права која нашој земљи припадају по међународном праву", навео је Изетбеговић.
Он је подсетио да су од 2014. до данас Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, Савет министара БиХ и Министарство цивилних послова БиХ предузели низ корака, и усвојили низ закључака у којима се понавља ранији став из закључка Председништва БиХ, и о томе су уредно обавештавали надлежне институције Хрватске и Европску комисију.
"Иако су институције Хрватске све вријеме биле упознате са недвосмисленим ставом БиХ, Хрватска је приликом аплицирања за средства потребна за изградњу Пељешког моста обавестила Европску комисију да са БиХ нема никаквог спора, што је ноторна неистина", поручио је Изетбеговић.
Он је оценио да је Хрватска игнорисала и оглушила се на све покушаје надлежних институција БиХ да се ово отворено питање реши дијалогом, у духу добросуседских односа и Конвенцијом УН.
"Због тога ће бити неопходно да БиХ заштиту својих права тражи пред међународним институцијама. Заштита суверених права државе БиХ није питање једног човека или једног народа, него уставна и законска обавеза свих представника и институција БиХ. Зато су институције БиХ дужне да наставе да предузимају све активности на заштити интереса и права БиХ, без обзира што су у тим институцијама јасно видљиве опструкције оних којима су, нажалост, интереси Хрватске изнад интереса властите земље", саопштио је Изетбеговић.
У Хрватској данас почиње градња моста Пељешац са приступним саобраћајницама која би требало да буде завршена до 2022. године.
У Стону представници "Хрватских цеста" представништву "Чајна роуд енд бриџ корпорејшен" предају сву потребну документацију, отвара се дневник радова и потписује записник о увођењу кинеског конзорцијума у посао.
Европска унија пројекат суфинансира са 357 милиона евра, односно са 85 посто прихватљивих трошкова.
Укупна вредност пројекта премашује 526 милиона евра, од чега су прихватљиви трошкови мало већи од 420 милиона евра.
Прочитајте ОВДЕ ко каже да су Срби у Црној Гори системски дискриминисани већ деценијама!
Извор: Курир/Тањуг
