Када би улице могле да говоре, Балканска би сигурно имала много тога да нам каже. Некада је била позната по најбољој ћетен-алви и сладоледу, али и по занатским радњама у којима се могло наћи све, од игле до локомотиве. Била је један од највећих занатских центара за београдске даме и господу, одисала је духом престонице и карактеристичном атмосфером, чега се стари Београђани и данас радо сећају.
У Београд се деценијама званично и долазило овом стрмом улицом, јер је највећи број путника у престоницу долазио возом, а потом са Железничке станице пешке ка Теразијама и остатку града. Њоме су први пут прошли сви они занесењаци који су са коферима у рукама, очарани лепотом нашег велеграда, храбро кренули за својим сновима и срећнијим животом у престоници.
Овако је о Београду говорио Марија Бећковић:
''Одувек сам желео да дођем у Београд и да у њему останем. Та жеља ми се испунила. Кад год ми је мајка плела нови џемпер говорила би ми: Овај би ти ваљао за Београд''. Сви у Београд гледају и сви о њему сањају. Ко год се уз ту Балканску улицу пење, зна да га на врху чекају Теразије и да ту почиње - Београд. Тим путем сам прошао и ја...''
Многи Београђани се сећају чувеног мајстора Воје који је шио одела и капуте у својој кројачкој радњи у горњем делу Балканске. Непосредно испод хотела "Москва", при врху улице, био је један од првих градских ресторана брзе хране "Лесковчанин", који је правио и продавао, по многима, најбоље пљескавице у граду. Не смемо заборавити ни биоскоп "20. октобар", култно место дружења и сусретања младих. Поред биоскопа, налазило се студентско културно-уметничко друштво "Крсмановић", у чијим су се просторијама одржавале пробе академских ансамбала овог друштва: хора, оркестра и позоришта. Градски момци жељни забаве долазили су на вечерње пробе "Крсманца" да посматрају студенткиње, а затим су прелазили у оближњи "Индекс бар".
Занимљиво је да је Балканска улица једна од ретких која се од 1872. није ''замерила'' ниједној власти, па је сачувала своје име, што са многим другим некадашњим симболима Београда није био случај.
Када је наступило време модернизације и када је Београд почео да се развија у велеград, Балканска улица је изгубила на значају. Данас се на месту некадашњег биоскопа и "Индекс бара" налази прва београдска тзв. "паметна зграда" – чудо савремене науке и технологије, које се, морамо признати, баш и не уклапа у амбијенталну целину Балканске улице и Теразијског платоа.
Отворено је на десетине робних кућа и великих трговинских ланаца у којима се продају све неопходне потрепштине, што је неминовно довело до тога да занатске радње и мале, породичне трговине скоро потпуно нестану. Свега пет занатских радњи до данас је опстало у чувеној Балканској. То су скромни и трошни породични локали ташнера, кожара, шеширџије, посластичара, а њихови излози одударају од модерних радњи и привлаче погледе знатижељних пролазника. Те радњице су бастиони некадашњег духа Балканске улице и Београда, а ово је била прича посвећена њима…
Извор: Правда
