Пише: Ивана Борић, Српска десница
У Београду стање стабилно. Порошенко поновио да Украјна неће признати независност Космета. Скот прославио 4.јули. Бесплатан улазак у Народни музеј продужен. Да, лепше је са културом.
Наизглед, уколико заобиђете црну хронику, на Западу ништа ново...
Али, не можемо да заобиђемо црну хронику. Никако не можемо да зажмуримо на чињеницу да готово свакодневно један млади живот страда од највеће пошасти данашњице – дроге. Која је баш попут епидемије заразила све млађе генерације. Заразила је малолетнике.
Да ли је потребно да деца „овере“ од прекомерне дозе да би држава и надлежни органи реаговали?
Ко је крив за то што деца постају наркомани? Родитељи.
Деца су препуштена сама себи, препуштена су улици која их васпитава. Да ли родтељи знају са ким им се друже деца? Где иду после школе? Да ли данас родтељи имају право да прегледају деци торбе или је то некаквом конвенцијом забрањено? Јер грађанско васпитање учи децу својим правима. Учитељима и наставницима су руке везане. Деца имају право на своју аутономију. Имају право да бирају шта желе да буду у животу. Дечаци или девојчице. Наркомани или не.
Гомила некаквог друштвеног смећа је младима постла узор. А све креће олако. Од једног дима џоинта неће нико постати наркоман. Једна таблета ЛСД никог неће учинити зависником. Линија кокаина је безазлена. Хероин је јефтин. И он те након свега убија. Дилери дроге те не чине наркоманом. Наркоман постајеш својевољно. То је ствар избора. И васпитања. Свести.
Ђаво је беле боје. Лако доступан. И не постоје лакше и теже дроге. Дрога је дрога.
Немања Шафарик (18) из Бачке Паланке. Јован Пауновић (17) из Београда. Марија М. (16) Крагујевац. Трагично настрадали. Од предозирања.
Породица је основ свега. Држава не може да интервенише без подршке родитеља. Јака породица чини јаку државу. Родитељи који имају поверење у своју децу, али се поверење контролише. Проблеми се не стављају под тепих. Проблеми се решавају.
И немојте тражити кривца у другима. Сурова реалност је да сте крви ви. Зато преузмите одговорност. Родитељску дужност. Јер борба мора бити системска. Црвени аларм увелико гори.
Према статистици, око 50% младих је до 16 године пробало марихуану. Таблете екстазија, спида и мета, има на сваком кораку. Коштају као кутија цигарета. Зато обратите пажњу на шта ваше дете троши новац. Пар стотина динара га уводи у наркоманију. Пар хиљада динара га могу убити.
Потребна је системска кампања. Заједничка едукација деце и родитеља.
И за крај, звучаће као клише... Али ако бар један живот буде спашен – успели смо.
Ауторски текст председника Српске деснице Мише Вацића прочитајте ОВДЕ.
