БАЕ се у трци за добијање овог посла надметао са италијанском компанијом Финкантијери и шпанском Навантијом. Нове бродове, који ће бити промовисани као класа Хантер, градиће аустралијска државна компанија " АСЦ Шипбилдинг" у Аделејду, а почетак испорука фрегата са савременим вођеним ракетама очекује се крајем наредне деценије.
Премијер Аустралије Малколм Турнбул је изјавио да ће овај програм отворити 5.000 радних места у земљи и још 10.000 индиректних кроз национални ланац снабдевања.
- Аделејд ће бити центар војнопоморске бродоградње у Аустралији и један од главних центара у свету и у региону - додао је Турнбул.
Мачка у џаку
Нове фрегате, уз две класе Аделејд, замениће осам старих класе АНЗАК, иако их је Аустралија 2011. године код исте британске фирме модернизовала за 650 милиона долара.
При том, поједини стручни часописи оцењују да Турбул купује мачку у џаку, пошто су Британци фрегате Типа 26 наручили за своју морнарицу, али до сада није примљена у оперативну употребу ниједна. Лондон је тек 2016. године наручио прве агрегате за њих.
Да је Аустралија решила да немилице троши паре на флоту показује и уговор о градњи француских дизел подморница класе Баракуда.
Пре две године Турнбул и француски министар одбране Жан Ив де Дријан потписали су споразум по ком ће се 12 ових подморница производити такође у Аделејду.
- Безбедност у свету је условна и зато морамо да пренаоружамо и оснажимо нашу флоту и одбрамбене снаге - рекао је Турбул.
Скандал у Индији
Вредност уговора процењивана је на 41 милијарду долара. Међутим, приликом недавне посете француског председника Емануела Макрона већ је досегла вртоглавих 50 милијарди. Око 2.800 људи учествоваће у производњи која почиње 2022.
Куповина наоружања, кажу аналитичари, указује на јасно опредељење Аустралије да се, заједно са САД и другим западним земљама, супротстави растућој моћи Кине на Пацифику и Индијском океану у овом веку.
Притом се сматра да је контрола трговачких путева у овим регионима најважнија у будућности. Турнбул се осећа самоувереним услед 27 година непрестаног раста аустралијске економије, упркос паду кинеских инвестиција последњих година управо из политичких и геостратешких разлога.
Али и ту су се појавили проблеми.
Подморнице класе Баракуда припадају пројекту Руби, баш као и класа Шкорпион, чије је право на градњу Француска продала Индији. Пре две године избио је велики скандал кад се сазнало да су подаци о овим подморницама исцурили из Индије "у иностранство".
Џин пред вратима
Аустралијска краљевска војска је релативно мала, што је последица удаљености од неуралгичних тачака. Међутим, вест да Кина преговара са Вануатуом о изградњи војне базе у тој малој острвској држави у јужном Пацифику изазвала је зебњу у Аустралији, иако су обе владе брзо емантовале те медијске наводе. Канбера не жели војне бродове азијског џина у успону на око 2.000 километара од своје обале.
База у Вануатуу, прва кинеска у Тихом океану и тек друга у свету после оне отворене прошлог августа у Џибутију, пореметила би стратешку равнотежу у региону, уз ризик да доведе до конфронтације између Кине и САД, наводе аустралијски медији.
Подсећа се да Пекинг засипа стотинама милиона долара острвску земљу са 270.000 становника која последње деценије користи ривалитет великих сила да привуче улагања у инфраструктуру.
Зарибале елисе носача
Да је аустралијској флоти потребна озбиљна обнова показао је и случај из маја прошле године кад су десантни носачи хеликоптера "Аделејд" и "Канбера", највећи бродови Краљевске морнарице, изашли из строја.
Разлог је била неисправност осовина за елисе, а ремонт је трајао око шест месеци.
Произвођач осовина немачка компанија Сименс за квар је оптужила посаду. Наводно су они неправилно опслуживали агрегат и користили мазиво које није предвиђено за те сврхе.
Такође су Немци навели и да квалификације флотних инжењера "остављају простор да се тежи ка побољшању". Међутим, команда Краљевске морнарице сматрала је да нико из посаде није одговоран, а да би у најмању руку требало спровести истрагу како би се утврдили разлози квара.
Ко је у праву, а ко је крив није утврђено, али је остала сенка пошто је реч о бродовима који су примљени у оперативну употребу 2014. и 2015. године.
Сваки може да превезе до 100 оклопних возила и 1.500 маринаца, а на палуби има места за по 18 хеликоптера и четири десантна чамца.
Нестало 22.500 докумената
Поводом скандала у Индији, министар Ле Дријан оценио је да је реч о намерном одавању података. Француска бродоградитељска компанија ДЦНС
саопштила је да је реч о 22.500 страница пројектних докумената у којима се описују техничке карактеристике подморницама. Французи су се касније прали да ти документи нису тајни, ни важни и да су их одали из Индије компанијама из Југоисточне Азије за комерцијалне сврхе. То свакако није промакло Пекингу.
Наручено
Разарачи 2
Фрегате 9
Подморнице 12
На мору 40 бродова
Аустралијска краљевска флота основана је 1901. године и од тада је израсла у сразмерно снажну силу с укупно 40 пловила.
Подморнице 6
Фрегате 10
Миноловци 6
Патролни чамци 13
Десантни бродови 3
Танкери 2
Борбени хеликоптери 24
Транспортни хеликоптери 6
Тренажни хеликоптери 3
Извор: Vesti.online
