- Понудићемо коректно решење које би признало назив босанског, хрватског и српског језика и обезбедило равноправну употребу ћирилице и латинице на свим нивоима власти, те уредило и друга питања, попут службеног знаковног језика и права на матерњи језик за националне мањине - рекао је Дураковић.
Он је поручио да демагогија и кориштење језика у политичко-промотивне сврхе "неће никога довести нигде”, те да је сваки политичар, који се бави овом темом, дужан понудити "реалну мапу пута ка решењу".
Дураковићеву иницијативу у вези са доношењем закона о службеним језицима у БиХ у већини бошњачких странака нису желели да коментаришу, наводећи да је и та тема очигледно постала ствар предизборне кампање, пише Српскаинфо.
Истовремено, лингвиста из Београда Милош Ковачевић каже да је могућност прихватања термина "босански језик" у Српској искључена за сваког нормалног политичара и за свакога ко води рачуна о националним интересима.
- Свако ко би то урадио потписао би читуљу Републици Српској и Србима у БиХ. Тиме би Срби постали "босански Срби", а таква категорија не постоји. Срби су Срби или нису уопште Срби - наглашава Ковачевић.
Он истиче да се нигде не користи назив језика по земљи.
- Прихватањем "босанског језика" све који живе у БиХ подвели би под "босански народ". Зато није могуће признати "босански језик“ - каже Ковачевић.
Бошњачки језик
Лингвиста Миланка Бабић истиче да српска лингвистика не може ни на који начин дати сагласност за назив "босански језик“.
- Ако већ изводимо назив језика из назива народа, онда бошњачки народ може имати само бошњачки језик. Ми због заштите националних интереса и националне културе и на основу лингвистичких критеријума не можемо прихватити "босански језик“ - каже Бабићева.
ОВДЕ погледајте шта упозорава Бранко Драгаш грађане Србије.
Извор: Блиц
