Хитлер и Лер – идеја о страшном разарању Београда
Одлуку да се читав Београд сравни са земљом донео је крајем марта месеца 1941. лично Адолф Хитлер, разјарен вестима о демонсрацијама против потписивања Тројног пакта и рушењу владе Цветковић - Мачек. Подсетимо, под све већим притиском фашистичке Немачке, ова влада је потписала протокол о приступању Тројном пакту (Немачка, Италија, Јапан), али слободарски и поносни српски народ одмах је јавно испољио своје незадовољство овим чином. Група родољубивих српских офоцира одмах је извршила пуч, збацила владу Цветковић - Мачек и на престо довела малолетног краља Петра II Карађорђевића. Хитлер је након тога, на хитно одржаној конференцији са својим генералима, донео одлуку о нападу на Југославију, с циљем да је разбије и уништи као државу. Ова одлука је у историји позната под шифром “Подухват 25.” Хитлер је тражио да бомбардовање Београда реализује ваздухопловни генерал Александар Лер. Управо овај озлоглашени генерал је Варшаву сравнио са земљом, па је то била његова одлична ''препорука'' која је кореспондирала са Хитлеровим захтевом да се наш град и земља до темеља униште. Лер је врло брижљиво, готово математички прецизно, осмислио у колико ће таласа бити бомбардована наша престоница и колико ће бомби бити бачено, како запаљивих тако и класичних.
6. април – хиљаде бомби и ''злочиначки марш''
Хитлер је одлучио да тајни знак за почетак напада на Југославију и бомбардовање Београда буде „Марш принца Еугена”. Ова нумера није изабрана случајно, а њена симболика огледа се у томе што су елитне, злочиначке трупе нацистичке Немачке носиле управо назив: ''принц Еуген''. Звуци овог ''злочиначког марша'' емитовани су преко Радио Берлина у 5.20 сати ујутро, 6. априла 1941. године. У нападу запаљивим гранатама тог страшног јутра погођено је здање српске националне библиотеке на Косанчићевом венцу. Према извештају нацистичког Оперативног штаба, првог дана ваздушних напада на Београд бачено је укупно 218,5 тона експлозива, а током вишедневног бомбардовања страдало је око три хиљаде Београђана (тачан број жртава још није тачно утврђен). У неколико паклених дана потпуно је уништено здање Народне библиотеке. Пожар је трајао неколико дана, а према речима становника који су живели у околини, рушевине су се пушиле месецима. Тако је највећа и највреднија ризница културне баштине овог дела Европе у само неколико тренутака сравњена са земљом.
Разарањем Народне библиотеке уништен је скоро читав национални фонд који је почетком 1941. обухватао око 354.000 наслова и публикација! Народна библиотека у том периоду располагала је са око пола милиона библиотечких јединица, што свакако представља непроценљиво културно благо једног народа. У њој су се налазиле и збирке турских рукописа, старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, слика, новина. Осим тога, у њој су биле сабране све књиге штампане у Србији од 1832. године, али и комплетне библиотеке Вука Стефановића Караџића, Лукијана Мушицког, Ђуре Даничића и других. У њој је чувана грађа која је обухватала хронолошко раздобље од готово хиљаду година.
На основу свега наведеног можемо закључити да је планско уништење наше библиотеке од стране нациста највећи појединачни злочин учињен над културном баштином у читавом периоду Другог светског рата.
Признање: хтели смо да уништимо вековни културни идентитет Срба
После слома нацистичке Немачке, у мају 1945. генерал Александер Лер предао се британским трупама, које су га изручиле властима Југославије. У првом истражном исказу, датом официрима Народноослободилачке војске Југославије, генерал Лер је нагласио да му је лично Адолф Хитлер издао наређење за потпуно разарање Београда.
- У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно - нагласио је Лер.
На питање југословенских официра зашто баш Народну библиотеку, одговорио је:
- Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа….
''Читам, читаш'' – млади људи који се културом боре против заборава
После свега, велики, тужни кратер на Косанчићевом венцу стоји и дан данас. Свакодневно нас подесећа на рат, геноцид и идеју о уништавању трагова српског народа за сва времена. Ипак, група младих и креативних људи одлучила је да се одупре забораву.
Пројекат ''Читам,читаш'' већ годинама има за циљ популаризацију књиге и читања. Основна активност која се спроводи у оквиру овог пројекта је фестивал књиге, који се сваке године традиционално одржава на месту страдале Народне библиотеке на Косанчићевом венцу. Основна активност самог фестивала је трампа половних, већ прочитаних књига. На овај начин ''Читам, читаш'' доприноси ревитализацији срушене библиотеке и оживљава њену примарну сврху: ширење знања и пружање могућности свакоме да дође до књиге.
Извор: Правда
