Потпуно сам уверен да би такво решење било погрешно из много разлога. Ниво свести народа у региону је такав да би се та идеја злоупотребила, а као резултат имали бисмо огромне нереде. Промена граница унутар Косова и Србије отвара Пандорину кутију и постаје тачка спорења у целом региону. Коначно, размена територије не би била прихватљива за већину грађана Косова, док истовремено такав исход не би био повољан ни за Србију, с обзиром на то да Србија има и друга нерешена територијална питања. Размена територије са Косовом не би допринела будућности српске заједнице, поготово оних који живе у централним деловима Косова. Као алтернатива овоме, најудобније решење било би продубљивање економске сарадње две државе и проналажење повољних облика сарадње, у складу са глобалном економијом. Таква сарадња не утиче на границе, али их елиминише, а регион би се у том случају испоставио као слободан и неограничен простор за све који желе да раде и стичу бољи животни стандард. Ја сам лично велики поборник и присталица идеје о сарадњи и економској интеграцији свих земаља у региону, јер знам да ће за сваку земљу бити тешко да постоји без интегрисања у складу са нормама глобалне економије – оцењује Беџет Пацоли, министар спољних послова Косова, одговарајући на питање колико има истине у наводима да Косово и Србија у трагању за компромисним решењем преговарају о размени територије – југ Србије за север Косова.

Какав је, иначе, став косовских власти о размени територије? Да ли се та тема уопште узима у разматрање као преговарачка позиција?

– Косово нема став о томе јер не постоји могућност поделе или размене територија у косовској агенди за преговоре.

Такође, очигледно је да током преговора Србија тражи поделу Косова, односно да њој припадне север да би заузврат признала косовску независност. Очигледно је и да се косовске власти томе противе, али, постоје наводи да у замену за признање, уместо поделе, српским званичницима нуде Асоцијацију српских општина – плус.

– Подела или размена територије између Косова и Србије била би штетна за интересе српске заједнице која живи на Косову. Довољно је само узети у обзир то колико Срба живи на Косову и у централном делу Косова. Таква акција би дала другима за право да ревидирају прошлост и као резултат тога могли бисмо да се суочимо са неочекиваним захтевима. Зато би најбоља опција била да у решавању овог питања не дирамо границе и територије.

Да ли је то истина да Косово Србији нуди Асоцијацију плус? У случају да јесте, какве надлежности би таква асоцијација имала? Нешто слично као што има Република Српска у БиХ?

– Влада Косова ради на стварању Асоцијације у оквирима Бриселског споразума и Устава Косова. Жао ми је што српска страна није укључена у прављење овог нацрта. Косово неће прихватити ништа што би чинило државу Косово неефикасном. Оно што желим да истакнем поред тога је положај албанских грађана који живе у Прешевској долини. Неприхватљиво је да се у срцу Европе цела заједница наставља суочавати са елементарним потешкоћама које су проузроковане од стране власти. Зато је наша дужност да се и ово питање третира у оквиру преговора. Живимо у региону где мањине на Косову уживају најнапреднија права у свету и то је веома цивилизовано. Веома сам поносан што се након проглашења независности Косова није догодио ниједан верски или етнички инцидент. То говори о високом степену толеранције у нашој земљи и високом степену уважавања и разумевања слобода. Овај пример би требало сви да следе.

Да ли је истина да Косово планира да тужи Србију за ратну одштету?

– Ратна штета је изузетно велика, поред људских жртава, насиља, уништавања, итд… Додатне жртве за опоравак и успостављање нормалног живота грађани су поднели у лето 1999. године, када је Косово остало без ичега, без пензионог фонда, без депозита у банкама, без документације било које врсте, без катастарске документације… Захтеви грађана за нанесену штету су огромни и једног дана ће их артикулисати и они ће довести до дијалога.

Да ли би се косовске власти задовољиле столицом Косова у УН без формалног признања?

– Не верујемо да би столица у УН помогла Косову без добрих односа са свим суседним државама, укључујући и Србију. Србија је важан сусед за Косово, а Косово заузима значајан удео у српском тржишту. Интерес грађана за брзо успостављање мира је превелики. Зато би цела суштина дијалога требало да буде заснована на успостављању мира са циљем узајамног признања. Након међусобног признања, уверен сам да ће околности диктирати развој живота тако да грађани неће ни примећивати границе, али ће поново почети да сарађују онако како им одговара.

Полемика око тога ко је повукао а ко нови признао косовску независност између вашег колеге Ивица Дачића и Вас траје месецима уназад. Као резултат те полемике имамо збуњено јавно мњење које заправо не зна шта је истина, односно ко говори истину, Дачић или Ви. Истовремено, шеф српске дипломатије све време тврди да ће број држава које су признале независност Косова ускоро пасти испод 100.

– Трошење буџетских средстава, енергије, као и све ангажовање српског министра спољних послова да утиче на државе попут Гвинеје Бисао, Либерије, Суринама, Бурундија или Папуа Нове Гвинеје, да повуку признање Косова је бескорисно и само слаби имиџ Србије у свету. Нормално је да Косово реагује на покушаје господина Дачића, а као резултат тога данас са Гвинејом Бисао имамо дипломатске односе, на позив некадашњег премијера те државе. У Бурундију, и након објаве познате изјаве министра спољних послова у Београду, односи са овом државом и даље су савршени. У Либерији, исти феномен, док Папуа Нова Гвинеја данас истражује читаву ситуацију како је дошло до издавања тог документа у Београду. Уверавам вас да Косово није примило ниједно писмо од некога ко је укинуо било какво признање. Ако постоји неко ко мора нешто да пошаље Косову, Косово ће то примити на службени начин о ономе што други говоре, и то није наша забринутост. Косово је заинтересовано за оно што се говори у директном и званичном облику, а то се на Косову каже на овај начин – више од 116 земаља је признало Косово а са преко 100 њих Косово има дипломатске односе. Независност Косова се догодила и створила је непобитну чињеницу, и сваки покушај занемаривања ове чињенице само је утопија. Поново желим да нагласим да би Косово и Србија требало да што је пре могуће створе прилике да се грађани обе стране слободно крећу и раде. То ће излечити главобоље од многих збуњујућих владајућих функционера.

„Посетићу једног дана Србију“

 Српске власти Вам нису дозволиле посету Санџаку. Како сте то разумели?

– То је унутрашња ствар Србије, али то видим као мало назадно за савремено време у којем живимо. Моја посета Санџаку није имала лошу намеру, нити би се то десило нешто мимо правила и норми који су прописани госту који посећује Србију. Ја сам грађанин света, путовао сам и још увек путујем широм света, а једног дана када се умови носиоца власти буду мало уздигли, посетићу и Србију, јер ту имам пуно пријатеља. Моја посета не би ометала већ би само допринела циљевима демократских друштава. Жао ми је што се у нашем балканском друштву многе ситуације и даље третирају према предрасудама.

Прочитајте ОВДЕ какав то сукоб и са ким не жели Вучић.

Извор: Данас