На Преображење се преображава и лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода постаје хладнија, па није за купање.
Код људи се на Преображење дешавају промене – ко је преко лета поцрнео, почиње да се бели.
На Преображење се и небо, у глуво доба ноћ три пута преображава. Ко то види и другом каже, веровало се да ће изгубити разум.
Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља преко дана да се спава, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив и крмељив.
Није добро да неко тог дана плаче, нити ваља да људи цео дан проведу у кафани– да им не пређе у навику и не постану згубидани и распикуће.
Преображење пада у госпојинском посту који су, махом, жене постиле, али тог дана је обичај да нико, без изузетка не мрси.
Понегде се постило и због дивљих звери. Био је обичај да се тог дана једу рибе и ракови.
Влада мишљење да се грожђе први пут једе после Преображења.
У Србији је 30 храмова посвећено Преображењу.
Много је преображењских обичаја и веровања код Срба. У неким крајевима се на Преображење беру лешници и преко целе године чувају за лек, кад некога заболи уво.
Веровало се да ће, када се болеснику дају такви лешници да их поједе, он оздравити.
У бољевачким селима су главу (цвет) сунцокрета (сунчогледа), пробушеног куршумом, чували за лек од пробади и главобоље.
У Гружи су на Преображење жене деци везивале црвеним концем парицу око врата или на капу качиле десну шапу од кртице – да их од урока чувају.
Био је обичај у хомољским селима да на Преображење жене и девојке устају пре сунца и “помало пораде од сваког женског рада”, јер се веровало да ће их Бог преобрнути (преобразити) да буду вредне, а после не раде ништа цео боговетни дан.
У малој банатској цркви јавља се Богородица која помаже људима: Верници хрле у њу верујући у чудо светог места, више ОВДЕ.
Извор: Телеграф
