- Њеним животом наука се није бавила, али је о њој причано и писано свих ових година, често тенденциозно и малициозно. али, и поред тих текстова и биографија, ми ни данас, пет година после њене смрти, немамо одговор на то – шта се десило Јованки Броз – казао је историчар Огњен Карановић на трибини “Случај Јованке Броз” одржаној недавно у клубу “Трибина младих” Културног центра Новог Сада.
Јованка је рођена у сеоској породици, у месту Пећане у Лици у породици оца Михајла и мајке Милице. Историографија је забележила неколико угледних чланова породице Будисављевић.
– Један од Јованкиних рођака био је и Никола Тесла, јер је њен рођак Тома Будисављевић био Теслин прадеда – истиче Карановић.
Основну школу Јованка је завршила у родном селу, али није наставила редовно даље школовање из породичних разлога. Године 1941. на том подручју покренут је отпор српског народа, а управо у Јованкиној кући у Пећанима, тог лета, уприличени су први састанци четничке војске, тада југословенске војске и представника партизанског покрета.
Према сопственим тврдњама, 1941. и 1942. године, Јованка Будисављевић се борила у оквиру женске личке омладинске чете, а онда и у саставу омладинске чете на Кордуну. Потом се обрела у чувеној Личкој дивизији.
– Тита је упознала 1944. године непосредно пре Десанта на Дрвар. Он је обратио пажњу на њу, јер је била изразито лепа девојка – испричао је историчар.
Броз је тада живео у Белом двору са Даворјанком Пауновић званом Зденка, која је умрла од туберкулозе 1946. године. Политичке структуре око Тита процениле су да му треба олакшати тај период жаловања. Избор је пао на Јованку.
Међутим, све до 1952. године, широј јавности она је била непозната, а редовно је и педантно обављала своја задужења – водила бригу о поверљивој архиви, а касније и о Титовим личним документима.
Све до 1975. године представљана је као његова жена и његов лични и снажни “ослонац” у сусретима са многим изазовима које је југословенско друштво морало да савлада како би уопште било у прилици да опстане.
– Први пут је од Тита одвојена 1975. године у Игалу, под оптужбом комунистичке кухиње да кује заверу да Тита свргне с власти и с генералом Ђоко Јованићем преузме власт – објаснио је историчар.
Две године касније, она и Тито су дефинитивно раздвојени; прекинут је сваки контакт између њих. Она је била у изолацији. У вили у Ужичкој број 15 дочекала је вест о Титовој болести, а потом и о његовој смрти 1980. године.
– Најпре јој није дозвољено да присуствује Титовој сахрани, али на интервенцију премијерке Индије Индире Ганди та одлука је промењена – истакао је Карановић.
У наредним месецима одузети су јој сви лични предмети, и уз претњу пиштољем пресељена је у другу, потпуно неусловну кућу.
– У изолацији, без прихода, мада је имала право на пензију, провела је наредне 33 године, а да никада нико званично није објаснио зашто је била крива без кривице и осуђена без суда – закључио је трибину историчар Карановић.
Исламска држава нанела тешке губитке Сиријској армији, више ОВДЕ.
Извор: Дневно
