Упркос свим порицањима, најпознатија украјинска рок-звезда Свјатослав Вакарчук својим потезима последњих месеци подстиче гласине о политичким амбицијама. Држао је предавања студентима политике, слушао часове јавне политике на Универзитету Станфорд и одржао концерт у петак (24. август) на украјински државни празник.
Стицајем околности, петак је био и незваничан почетак трке за председничке изборе. Очекивања су велика, а многи Украјинци чекају неку врсту званичне објаве – упркос чињеници да је концерт назвао "Ништа осим музике".
Међутим, многи Украјинци не верују напорима рок-звезде да сузбије гласине: Кладионичари су већ прихватили опкладе, а сада, шест месеци пре избора, већина анкета показује да је фронтмен бенда "Океан Елзy" испред актуелног Петра Порошенка и само неколико процената слабији од фавориткиње Јулије Тимошенко.
Ко је Свјатослав Вакарчук?
Ово није први излет Вакарчука у политику. Он је изабран 2007. године у Врховну раду, украјински парламент. Само годину дана након оставке, оптужио је украјинске политичаре да троше више времена на свађу између себе него што мисле на политику. Последњих година, постао је обазрив око политичког ангажмана. Уочи Мајданске револуције Вакарчук је рекао да "ни под којим околностима неће игнорисати шта се дешава у земљи".
Али шта је тачно његова политика? Иако физичар по образовању, Вакарчук је професионални музичар откако је основан бенд
Океан Елзy 1994. године. Са 43 године припада генерацији која је младост дочекала раних деведесетих када је Украјина стекла независност. Сведочио је низу лоших почетака на путу Украјине ка стварању јачих веза са Западом.
Вакарчук се јавно залагао за блиску сарадњу са ЕУ и борбу против корупције. Говорио је о потреби за далекосежним реформама, од изборног закона до служби безбедности – али, без много детаља о томе како реформе спровести. Међутим, у земљи где су тешки политички манифести изузетак, његов приступ би могао да обезбеди велику подршку јавности.
Одакле долази подршка Вакарчуку као политичару? Зашто би га музичка слава квалификовала за политичку функцију?
- Он има свој властити бренд моралног ауторитета - каже Олексиј Харан, професор политичких наука на кијевској академији Мохила. Вакарчук је био у центру пажње више од две деценије и у великој мери је избегавао скандале. Не може се исто рећи за већину осталих украјинских политичара.
Комично такмичење
Није нова појава да се познате личности у Украјини опробају у политици. На пример, бивши светски шампион у боксу у тешкој категорији Виталиј Кличко једна је од кључних личности Мајданских протеста. На изборима који су уследили, Кличко је разматрао да се кандидује за председника али је уместо тога постао градоначелник Кијева.
Овог пута Вакарчук није једини шоу-бизнисмен који добро пролази у анкетама. Популарни глумац и комичар Владимир Зеленски такође покреће шпекулације. И он има председничко искуство – али на екрану. У хит серији „Слуга народа”, Зеленски игра учитеља историје који је изненада постао председник након што је снимак његовог говора против корупције постао виралан.
Сада Зеленски у стварном животу у анкетама има између шест и седам одсто подршке. И он је до сада негирао све амбиције да постане председник, иако признаје да се учланио у странку "Слуга народа". Каже да је то неопходан потез како би спречио друге да користе бренд за политичке циљеве.
"Жеља за новим лицима"
Вакарчук и Зеленски имају подршку веома различитих делова украјинског друштва, међутим једна ствар им је заједничка. Испуњавају оно што професор Харан назива „жељом за новим лицима“. Поред Вакарчука и Зеленског, лидери предизборних анкета имају вишедеценијско политичко искуство иза себе. Већина је била у власти. Скоро сви имају преко 50 година. Фрустрација статусом кво – истим старим лицима– проблем је који украјински политичари решавају на различите начине.
Двострука премијерка Јулија Тимошенко тренутно је прва у анкетама. Међу мушкарцима у оделима који су дуго доминирали политиком, Тимошенко је увек одударала. Њена плава плетеница постала је препознатљива домаћој и страној јавности. Међутим, плетеница и једноставан изглед из прошлих кампања су нестали. Уместо тога, њен нови манифест је пун високотехнолошких графика и обећања да ће увести дигитализацију. Иако никад није напустила политичку сцену, Тимошенко се сада труди да створи нови изглед као иноваторка.
У међувремену, актуелни Петро Порошенко иде у супротном правцу. Додворава се конзервативним и патриотским гласачима. Његова кампања заснива се на обећању о јачању украјинске војске и посвећености стицању међународног признања аутокефалности Украјинске православне цркве од надлежности Московске патријаршије.
Упркос све гласнијим захтевима за новим политичарима и обећавајућим резултатима анкета, остаје нејасно да ли ће познате личности одлучити да уђу у игру. Ако то не учине, политичким ветеранима преостаје да поново осмисле свој имиџ. У трци тесној као што ће бити украјинска, подршка Вакарчука или Зеленског могла би да буде тас на ваги за друге кандидате. Уколико се било ко од њих предомисли, и даље има времена до фебруара да се кандидује.
Најмодернији руски бродови на путу ка Сирији, прошли Босфор, више ОВДЕ.
Извор: Дојче Веле
