Крајем августа 1941. први логораши почињу пристизати у Јасеновац. Масовна убиства хрватских Срба и Јевреја у том тренутку трају већ месецима. Овај највећи и најзлогласнији логор, "балкански Аушвиц", постаће место ужаса и смрти за десетине хиљада невиних људи.                                   

Маљем по лобањи

О Јасеновцу су написани бројни научни и публицистички радови. И иако је било манипулација бројем жртава, нити један историчар који се овом темом бавио није доводио у питање сам карактер логора. Уз све научне радове који указују на незамислив терор посебно је болно читати сведочанства оних који су у Јасеновцу "боравили" или о њему добивали сазнања из прве руке.

“Затукли су их чекићем. Убијање је трајало три и пол сата”

Илија Јаковљевић, Хрват, присташа ХСС у логору је провео нешто више од године дана. У његовој књизи "Концлогор на Сави" можда најпотреснији призор који описује је онај о односу усташа према српској деци.

- Још су почетком месеца одвели и однели неколико стотина у ону стару турску кућу крај православне цркве. Заставник Анте и још један затукли су их чекићем. Убијање је трајало три и пол сата. На Антуново их је опет нестало око четири стотине. Облепљени су прозори на једној кући, како се ради када се тамане стјенице. Угушили су их циклоном.

Егон Бергер у Јасеновцу је провео 44 месеца и сведочио свакодневном терору.

- Група кољача ишла је према нашим баракама и зауставила се пред бараком другова Срба. Док је један дио кољача ушао у саму бараку, дотле су пред њом Љубо Милош, Модрић, Којић, који су имали у руци дрвене маљеве, чекали. Док су усташе које су ушле у бараку избацивале једног по једног затвореника, дотле су их они с маљевима дочекивали и маљем по лобањи за један непуни сат створили читаву хрпу побијених.

И нацисти згрожени

О зверствима у Јасеновцу, али и суседним селима пише у својим мемоарима и Хитлеров "човек" у НДХ, генерал Едмунд Глаисе вон Хорстенау. Један од "најупечатљивијих" призора је онај из Црквеног Бока, српског села на Сави у које су "упали усташки злочинци из суседног концентрационог логора Јасеновац (место ужаса)". Вон Хорстенау пише да је "у ово несретно место нагрнуло у два наврата око 500 пропалица од 15 до 20 година под вођством двојице усташких натпоручника, све су убијали, силовали су жене и мучили их до смрти, убијали децу", те наставља како је лично видио "у Сави леш жене којој су извађене очи, а у полни орган угурано дрво". На основу свега што је доживео током свог мандата у НДХ за немачког генерала није било дилеме да су усташе и њихов Поглавник пре свега "банда убица и злочинаца" и "нељудски садисти".

Видео испод: Суђење Андрији Артуковићу, некадашњем министру унутрашњих послова Независне Државе Хрватске, у Загребу 1986. године због злочина над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима хрватске националности

Степинац је писао како је “Јасеновац љага за НДХ”

Уосталом, и надбискуп Степинац имао је сазнања што се догађа у Јасеновцу. Није био баш гласан у осуди, али је у једном писму Павелићу, осврнувши се на седам католичких свештеника који су умрли у логору између осталог рекао да је "читав Јасеновац срамотна љага за НДХ". Нажалост, у данашњој Хрватској, нити радови светских историчара, нити овде поменута и бројна непоменута сведочанства више нису релевантан извор. На основу селективних и тенденциозних интерпретација хрватских ревизиониста сада чак и једне од најтиражнијих дневних новина пишу о Јасеновцу као месту где "је било и забаве...спортских утакмица... концерата, казалишних представа..." и где су логораши чак имали и скечеве у којима су "исмејавали" заповеднике логора. Тако за новинара Милана Ивкошића изгледа "Јасеновац очишћен од идеологизације, пристраности и комунистичких кривотворина". Не знам само је ли се и сведочанства Хитлеровог опуномоћеника или загребачког надбискупа такође убрајају у комунистичке кривотворине.

Светска завера Јевреја, масона и комуниста

Али, све је то већ виђен сценариј. Попут оних који покушавају релативизирати, умањити и негирати нацистичке злочине, сведоци смо истог приступа када су у питању и усташки злочини. И једнима и другима оно што се догађало у логорима је мит, преувеличавање и део светске завере за коју су по потреби криви Јевреји, масони, комунисти, Срби итд. Постоји наравно по том питању и велика разлика. У развијеним друштвима они који тако размишљају не пишу колумне у једним од најтиражнијих новина нити им се књиге промовишу на националним телевизијама.

“Гласноћа расиста повезана је с тишином већине”

И није то само питање функционисања правне државе него и односа сваког члана друштва према таквим појавама. Јер, како је недавно приликом посете Аушвицу рекао немачки министар спољних послова "мислим да је гласноћа расиста и антисемита повезана с тишином већине". И у Хрватској постоје они који су гласни и они који су тихи. Проблем је само што већ неко време нисам сигуран који представаљају већину, а који мањину.

Хероји са Кошара живе и умиру у најгорој беди, а бранили су Србију док су неки само причали. Више о томе прочитајте ОВДЕ.

Извор: Net.hr