БРИСЕЛ- Захтеви хрватских посланика да се у резолуцију Европског парламента о Србији угради низ услова у вези са нерешеним питањима у односима две државе углавном нису прошли кроз процедуралне филтере парламента али су други само ублажени, јавља дописник Танјуга који је имао увид у текст усаглашених амандмана.
Чланови Спољнополитичког комитета ЕП расправљаће данас поподне о предлогу резолуције известиоца Дејвида Мекалистера о напретку Србије у европским интеграцијама и о амандманима на Мекалистеров први нацрт, који је Комитету представљен прошлог месеца. Посланици из Хрватске тражили су тада да се у резолуцију унесу амандмани у којима се, између осталог, захтева корекција граница на Дунаву, проналажење свих несталих у рату у Хрватској, компензација за припаднике хрватских оружаних снага који су прошли кроз заробљеничке логоре, као и да Србија одустане од процесуирања оптужених за ратне злочине почињене у Хрватској. Већина тих захтева, међутим, није ушла у такозване компромисне амандмане који су у међувремену усаглашени кроз консултације између посланичких група и о којима ће се данас расправљати у Спољнополитичком комитету. Тако се у амандманима питање границе Србије и Хрватске уопште не помиње, нити се доводи у питање право Србије да суди оптуженима за ратне злочине почињене на целој територији бивше Југославије. Уместо тога, "Србија се охрабрује да настави сарадњу са Хашким трибуналом и интензивира домаћа суђења за ратне злочине, уз појачану регионалну сарадњу како би жртве и њихова родбина дочекали правду", пише у предложеном амандману. Додаје се да би требало обештетити све жртве ратних злочина почињених у бившој Југославији и њихове породице, без конкретног помињања и једне земље или нације. Иако су хрватски посланици тражили да се у резолуцији поново осуди пуштање на слободу Војислава Шешеља и изостанак гласне осуде његових ставова од стране званичног Београда, у компромисном амандману стоји само да би "власти Србије требало да се уздрже од антиевропске реторике".
Прочитајте још:Вучић: Заборавите тај новац!
С обзиром на то да су компромисни амандмани већ усаглашени међу главним посланичким групама, практично је извесно да ће они у том облику ући у коначан текст резолуције, о коме ће се у Спољнополитичком комитету гласати сутра, а на пленарној седници ЕП у марту. Према установљеној процедури, хрватски посланици имају право да траже се о њиховим захтевима који нису ушли у компромисне амандмане гласа посебно, али досадашња пракса показује су шансе да се они усвоје минимални. Резолуције ЕП нису обавезујуће, али су Европска комисија и Савет ЕУ дужни да их узимају у обзир приликом одлучивања. Извор: РТС
С. Караганов: Запад почиње да схвата шта може да прокоцка 
