Када европски званичници или представници овдашњих власти најављују, односно говоре о убрзању на путу ка ЕУ, уколико се буде решило то најкрупније питање, такође, обухваћено и постављено као услов у контексту приступања Србије у заједницу европских земаља кроз формулацију – нормализација односа са Косовом – изостају наводи о томе шта би то конкретно и у пракси значило.
Претпостављају се чак и специфични уступци које би ЕУ приредила Србији, попут прескакања нужних етапа у процесу усклађивања, али, опет, без прецизног навођења о чему је ту заправо реч.
Да ли убрзање европских интеграција заправо значи просто отклањање кључног услова његовог застоја – косовског проблема, или подразумева специфичности некарактеристичне за исти тај процес кроз које су прошле друге државе чланице, питани су саговорници, стручњаци за европске интеграције – Владимир Међак, председника Истраживачког форума Европског покрета у Србији, и Михаило Црнобрња, професора ФЕФА.
– Решавање косовског питања би отклонило једну велику тему из процеса европских интеграција Србије и тиме ослободило простор и време да се говори о суштинским стварима које се заправо тичу усклађивања и друштвеног уређења са европским стандардима. Дакле, решавање тог крупног питања би отворило друга нерешена питања која се односе, рецимо, на квалитет производа које извозимо и конзумирамо, заштиту животне средине, односно екологију, тржишну конкуренцију, корупцију, владавину права, медијских слобода…
Дакле, свих оних питања и области које би требало уредити како бисмо достигли стандарде заједнице европских земаља којој тежимо – истиче Владимир Међак.
Он појашњава да када би српске власти склониле са европског пута Поглавље 35, фокус би, истиче Међак, прешао на те друге ствари, док би енергија могла да буде преусмерена на њихово сређивање.
– Нема никаквог убрзања у интеграцијама, већ само отклањање са тог пута једног услова који није био карактеристичан за процесе приступања других држава чланица ЕУ. Почели бисмо да се бавимо питањима којима се, иначе, баве државе које теже пуноправном чланству у ЕУ. И то се једино може подразумевати под појмом – убрзање европских интеграција – закључује председник Истраживачког форума Европског покрета у Србији.
С друге стране, Михаило Црнобрња истиче да убрзање европских интеграција подразумева уступке које би ЕУ пружила Србији, као што је то учињено са Румунијом и Бугарском. То убрзање би, међутим, истиче Црнобрња, зависило од тога како би Србија решила косовски проблем.
– Главно питање у вези са убрзањем европских интеграција је заправо питање на који начин ће се решити косовски проблем. Не заборавите да је кључан преговарач по том питању Америка а не ЕУ. Дакле, шта ће ЕУ учинити по питању убрзања интеграција зависи од процене начина на који Србија решава тај чвор од стране САД. То даље значи да ако Србија више одустане од својих захтева у процесу преговора са косовским Албанцима, изражено у квадратним метрима, убрзање ће бити јаче. Ако буде мање одустала, односно остајала при својим актуелним захтевима, то убрзање сасвим извесно неће бити драстично, или га уопште неће ни бити – истиче Михаило Црнобрња.
Саговорник закључује да би Србија, у случају да реши питање Косова на начин који би био одговарајући за САД, ушла у ЕУ пре Црне Горе и БиХ.
Кина шаље војску у Сирију. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Данас
