Иако држава већ годинама међу своје стратешке циљеве убраја борбу против сиве економије и рада на "црном тржишту", у Србији данас, незванично, сваки трећи радник ради без уговора! То значи да су без основних радних права, као што су боловање, годишњи одмор, право на пензију и осталих социјалних бенефиција.
Последњи случај, погибија радника Небојше Туровића на градилишту у Сарајевској улици у Београду, потврђује чињеницу да су грађевинци најугроженији и да их највише ради без папира.
Казне за рад на црно код послодавца су доста оштре и износе од 800.000 до два милиона динара, али питање је колико се спроводе у пракси. Анализа за првих шест месеци ове године на основу поднетих захтева за прекршајни поступак показује да је у буџет од казни уплаћено 116 милиона динара. Међутим, око 30 одсто казни застарева због неажурности прекршајних судов.
Затворено
На градилишту будућег комплекса "Кнеза Милоша резиденс" на углу улица Кнеза Милоша и Сарајевске у четвртак су се могли видети радници. Међутим, према речима надлежних, неимари су радили на обезбеђивању потпорних зидова који окружују терен, како не би дошло до нових урушавања. Како је речено градилиште ће бити затворено у наредних неколико дана, и још увек није познато када ће се наставити са изградњом луксузног стамбено-пословног комплекса чија би градња требало да буде завршена за две године. Ј. Д.
Стеван Ђуровић, в. д. директора Инспектората за рад, објаснио је да су инспектори више пута прошле године обилазили ово градилиште, а радови су пријављени у законском року.
- У овом случају сви имају свој део одговорности - рекао је он. - Дозволу за изградњу донео је Град Београд, контролу има Градски секретаријат за инспекцијски надзор и требало је да они контролишу. Извођач радова, кога је инвеститор ангажовао, сноси сву одговорност, а биће поднета и кривична пријава.
Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије наглашава да у сваком инспекцијском надзору инспектори "ухвате" од 400 до 500 радника на црно, а колики је број оних које никада не пронађу се не зна.
- Он наводи да породица радника погинулог на градилишту у Сарајевској сада може само да тужи послодавца, а поступак у нашим условима може да траје и неколико година. То значи да би пут до правде за несрећну породицу био дуг и непредвидљив.
- Ми немамо потпун систем о безбедности и здрављу на раду - каже Вуковић. - Такође, више од 15 година покушавамо да "прогурамо" закон о осигурању од повреде и несрећних случајева, који не иде наруку послодавцима. Да имамо овај пропис, породица би по аутоматизму имала бар неку врсту материјалне надокнаде.
Како објашњавају у Инспекторату за рад, уколико запослени нема закључен уговор о раду и није пријављен на обавезно социјално осигурање, не остварује право на новчану надокнаду у току времена које је потребно ради лечења након настале лаке или тешке повреде на раду. У том случају он може судским путем да оствари права за претрпљену штету.
- По правилу, ангажовани на црно остају готово "невидљиви" у систему безбедности и здравља на раду код послодавца, односно послодавац такве запослене најчешће не оспособљава за безбедан и здрав рад и не обезбеђује средства и опрему за личну заштиту на раду, која су утврђена Актом о процени ризика - кажу у Инспекторату. - Не упућује их на прописане лекарске прегледе у циљу утврђивања да ли су здравствено способни за рад на одређеном радном месту. Они најчешће нису стручно оспособљени за послове на којима раде.
У случају када запослени са потписаним уговором претрпи тешку или лаку повреду на раду, запослени има право на новчану надокнаду у току трајања боловања у висини од 100 одсто од зараде. Породица погинулог остварује права из области пензијског осигурања у складу са законом и у судском поступку може да оствари обештећење везано за насталу смртну повреду на раду.
Прочитајте ОВДЕ све детаље овог трагичног догађаја.
Извор: Novosti. online
