Како извори из дипломатских кругова у Лондону кажу, Британци ништа неће моћи да спрече нити добију оваквом одлуком.
- Британци имају уске, углавном финансијске интересе у односу на земље Залива - Уједињене Арапске Емирате, Саудијску Арабију, Бахреин, где су стационирана њихова два носача авиона, Кувајт, Оман и Катар, који је три милијарде долара уложио само у некретнине у Великој Британији. Одлуком да не ставе Косово на дневни ред СБ, не чине ништа друго осим што јачају конекцију са овим земљама - каже извор "Блица".
Одлука Британаца изненађење је само за оне који о спољној политици не знају баш ништа, она је само континуитет њихове политике.
- Ово је потпуно у складу с оним што Велика Британија све време ради. Осим тога, жуљају их наше везе с Русијом - каже саговорник листа.
Србији остаје да настави да гура свој интерес преко савезника у СБ - Русије и Кине, и да наставимо с Американцима добре односе који су благо релаксирани доласком нове администрације.
Олакшавајућа околност је то што Британија не може одлучујуће да утиче на будућност Косова већ ту улогу имају Русија, САД и Европска унија, из које Британци још мало излазе. Ипак, велику силу не треба ни превише иритирати, јер је реч о петој или шестој економији на свету, нуклеарној сили и сталној чланици СБ.
И поред свега, Велика Британија ће наставити консултације како би се постигао договор, јер Русија и Кина чврсто траже да у августу буде седница Савета безбедности УН о Косову.
- Нису Косово уврстили у програм рада, али ће рећи да се консултације настављају са циљем да дође до договора, јер Русија и Кина чврсто траже да седница о Косову буде у августу. Тако да ће се још разговарати - рекао је министар Дачић.
Он је навео и да је такав потез Британаца усмерен против интереса Србије, као и да су се његовим повлачењем ставили на страну Приштине.
Амбасадорка Британије у УН Карен Пирс каже да "иако питање Косова остаје важно, оно не захтева више редовне седнице".
На претходној седници, средином маја, представници Шведске, Британије, Француске, САД, Пољске и Холандије навели су да је време да се промени формат расправе о косовској кризи у седишту УН.
Промени формата одржавања седница Савета безбедности УН оштро су се супротставиле Русија, Кина и Србија.
Осим иницијативе за промену формата одржавања седнице Савета безбедности, политичка координаторка мисије САД при УН Ејми Тако је на претходној седници критиковала нови буџет Унмика, тврдећи да 38 милиона долара издвојених за рад ове мисије "нема смисла".
Представници Приштине на седницама Савета безбедности већ неколико година траже укидање Унмика, што подржава неколико западних сила, али је такав развој ситуације без промене резолуције 1244 или доношења нове практично немогућ.
Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је раније да о ситуацији на Косову и Метохији мора да се расправља као и до сада у Савету безбедности УН. Она је истакла да је намера Лондона "политички неискрена".
Први пут 1999. године
Савет безбедности УН од јуна 1999. године, када је усвојена резолуција 1244, редовно разматра извештаје генералног секретара о стању на Косову.
Генерални секретар УН Антонио Гутерес је, у извештају од средине априла до средине јула, упозорио да градња пута поред манастира Високи Дечани и изостанак резултата у истрази убиства Оливера Ивановића представљају разлог за бригу на Косову.
Уцењује ли ЕУ Србију Великом Албанијом? Више ОВДЕ.
Извор: Блиц
