Наиме, мада је громогласно најављена масовна производња самоходних хаубица од 155 милиметара и објашњено да ће највећи део да се извози, а остатак, како је најавио Бакир Изетбеговић априла ове године, служити и за "не дај боже", до сада је направљена словом и бројком само једна и то - неисправна.

У истраживању босанског портала Журнал инфо, од целе масовне производње до сада је склопљена само једна - неисправна хаубица и то од расходованог камиона купљеног на Палама, али и делова који су у Босну увезени, а да у царинским декларацијама није наведена права намена.
Истовремено, предузеће БНТ Нови Травник, коме је поверен овај посао, недавно је доведено у везу са продајом муниције Исламској држави.

Посао око финансирања хаубица је склопило са Ђорђем Тешићем, једним од најпознатијих српских трговаца оружјем који је због својих активности био на црној листи УН, а посао надзора производње непостојећег оружја поверен је Шабану Ризвићу, пословном премијеру актуелног премијера Федерације БиХ, Фадила Новалића.

Безбедносни изазов

Александар Радић истиче да овакви подухвати унутар Федерације БиХ представљају реалан безбедносни изазов како за БиХ, тако и за регион.

- Све фабрике наменске у Федерацији имају пуну подршку државе, али и јако велики утицај странке СДА. Отуда и преплитање између економских идеја и нечега што дугорочно може да представља безбедносни изазов и за БиХ и за регион, јер покушај да се у Федерацији заокружи производња пешадијског наоружања и муниције како би се фактички унутар БиХ наменска индрустрија учинила "самодовољном" - закључује Радић.

Босански портал открива да је развој хаубица започео јула 2013. године када је потписан и званичан уговор између Атифа Росића, у име БНТ-а и Ђорђа Тешића, у име оф-шор компаније Консинг.

Према тврдњама саговорника, Тешић је у следећих пар година уложио око 250.000 евра, да би почетком ове године угасио фирму регистровану на Белизеу.

За војног аналитичара Александра Радића, "невидљиве босанске хаубице", нису никакво изненађење.

- Чим су се виделе прве фотографије те хаубице било је јасно да је реч о импровизацији и авантуризму, а не озбиљном пословном пројекту. Босанци су по сваку цену, сасвим нереално, хтели да ураде нешто што одговара српској варијанти НОРА Б-52, и то налик на покушаје Југоимпорт СДПР. Али, ма колико српска наменска индустрија има мањкавости, одлив кадрова и недостастак континуитета, она је и даље лидер у региону када је реч о испитивању новог наоружања и војне опреме захваљујући Војно-техничком институту и Техничко опитном центру. У Босни свега тога нема, већ је ово био нереалан покушај - истиче Радић.

Прочитајте ОВДЕ колико је Србија била близу да произведе атомску бомбу.

Извор: Журнал. инфо