"Са садашњом минималном зарадом се може врло мало, то јесте разлог за захтев за повећање. Крајње је време да се изједначи минимална надница у Србији са потрошачком корпом", каже Слободан Лаловић.
Истиче да је потрошачка корпа 36 хиљада за трочлану породицу, што је 1.200 динара дневно.
"Када погледамо шта може да се купи за то дневно, око два килограма меса и неколико килограма хлеба. У Краљевини Србији 1906. године, минимална надница радника је била два динара, а за жене динар и по. За то је могло да се купи два и по килограма меса и већа количина хлеба. Данас је минимална зарада мања од минималне наднице тада", каже Лаловић.
Небојша Атанацковић каже да је сигурно да трочлана или четворочлана породица тешко може да живи са том платом, али да су околности нешто другачије.
"Овакви предлози личе на комунизам, да сваки појединац заради колико му је потребно, а да ради колико може", рекао је Атанацковић.
Каже да су прошле години "прихватили веће повећање него што сматрају да је логично".
"Сматрамо да треба избећи цифре које немају основ у реалности. Све може у складу са растом БДП и предвиђене инфлације. Сваки договор ћемо да испоштујемо, али једино уз услов да привреда добије компензацију од стране државе", каже Атанацковић.
Додаје да је решење које је тренутно примењено у Републици Српској да неопорезовани део порасте, да буџет остане неутралан, а да се тај део пребаци запосленима. Каже да би то било "реално решење".
Слободан Лаловић каже да ће пре или касније морати да се догоди да се минимална зарада изједначи са потрошачком корпом.
"Држава то и сада може да уради, то је питање става и политичке воље. Сасвим је могуће, то захтева озбиљне разговоре, да држава нађе изворе, да мање захтева од послодаваца, под условом да има одакле да надокнади та средства. То би требало да буде елементарна политика ове државе", каже Лаловић, додајући да су елементарне ствари да човек за месец дана рада може макар потрошачку корпу да приушти.
Небојша Атанацковић каже да, ако ћемо размишљати о социјалном положају грађана, треба да размишљамо о незапосленима.
"Унија послодаваца, као и синдикати, су значајне организације које у систему ЕУ имају тај социоекономски карактер да се договарају о значајним стварима, али не можемо се договарати ако једна страна има нереалне захтеве", рекао је.
Питао је и "шта ћемо са онима који немају минималац, него 28 хиљада".
"Онда практично свима дижемо зараде, у том случају бисмо имали милион или више људи са минималним зарадама", каже Атанацковић.
Слободан Лаловић каже да се "превиђа једна озбиљна дугорочна штета која се овде прави мизерним зарадама".
"Поједина занимања у Србији су дефицитарна. Последица ће бити да Србија врло брзо неће имати потребна занимања. Изговор ће бити да немамо кадрове. Ово о чему ја говорим је једна одговорна економија у једној земљи, а не комунизам", рекао је.
Атанацковић каже да се све везује за могућност државе колико вишка може да створи.
Лаловић истиче да је просек "чудо".
"Прича о просецима је чудо. Држава може, сагледавши своје капацитете, озбиљно да размишља о томе да минималац буде једнак потрошачкој корпи, да се нађу простори. Ми стално говоримо о суфициту. Основни проблем је што ову земљу напуштају млади и квалификовани људи", сматра Лаловић.
Небојша Атанацковић се сложио да људи одлазе, али је истакао да то није нова појава, већ да је постојала и раније, као и у другим земљама.
"Ми то нећемо моћи да спречимо, ако зараде подигнемо на овај ниво, који је смешан ниво у односу на западну Европу. Привреда је урушавана од раних осамдесетих година, ми још нисмо постигли БДП из 1989. и 1990. године", каже Атанацковић, додајући да не можемо да се меримо са растом БДП развијених земаља.
Говорећи о захтеву за повећање минималне зараде, Небојша Атанацковић је закључио да ће се "о нечему бар договарати".
ОВДЕ погледајте како је Меша Селимовић запушио уста Хрватима.
Извор: Н1
