Како су Новости прекјуче објавиле, за овакав предлог представници приштинских власти увелико траже подршку западних земаља, иако су, наводно, посвећени постизању договора са Београдом.

Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић каже да би оваква понуда била отров заслађен шећером како би се лакше прогутала жаба независног Косова.

Дачић: Рано за рокове

Србија је посвећена проналажењу компромисног решења између Београда и Приштине, али нисам сигуран да и друга страна то жели - рекао је јуче шеф дипломатије Ивица Дачић на неформалном састанку министара спољних послова ЕУ. - Још је рано да се говори о томе када ће се и да ли ће се доћи до решења. То би свакако допринело стабилности читавог региона и отворило пут у смислу чланства у ЕУ - поручио је Дачић.

- То је дрска, увредљива и подмукла понуда којом Срби и Србија остају на губитничкој страни јер би дефинитивно изгубили део своје територије. Наши преговарачи, сетимо се, још су у Бечу нудили Албанцима најширу аутономију под формулом "више од аутономије, мање од независности". Не искључујем, када би се сачекало неколико година да се Америка увери да је Косово за њу терет који је компромитује у свету и отежава њено кретање на исток, да би се дошло до опције конфедерације која би за КиМ значила "више од Јужног Тирола". Србија би у том случају контролисала тај потенцијално опасан терен и по питању миграција и по питању тероризма - каже Јовановић.

У сценарију који прижељкује Приштина, историчар Немања Старовић види покушај да се као коначно решење Београду два пута прода иста ствар. Он ту мисли на надлежности које има Јужни Тирол, а које умногоме кореспондирају са оним што је у оквиру дијалога већ договорено да буде у делокругу Заједнице српских општина.

- Модел Јужног Тирола је блиставо паковање јер се он у Европи често помиње као једна од најуспешнијих прича решавања међуетничких конфликата, с обзиром на то да у њему у већини живе Немци а налази се у Италији. Међутим, његово помињање је у овом моменту опасно јер се он не дотиче ниједне од четири тачке на којима Београд инсистира: територијално разграничење централне Србије и јужне покрајине, максимална права за Србе на КиМ, решење имовинских питања и заштита културне и верске баштине - сматра Старовић.

До нове рунде разговора председника Александра Вучића и Хашима Тачија у Бриселу остало је мање од седам дана, а директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић каже да протеклих недеља стиче утисак да смо све даље од решења.

Као један од главних разлога за то он је јуче навео да не престаје "суманута кампања претњи" политичара из Приштине и њихово утркивање ко ће да заузме оштрији став о томе да Срби на КиМ треба да имају мања права у будућности.

- У то увлаче и Албанаце из централне Србије, па имамо изјаву Шћиприма Арифија (председника општине Прешево) који призива рат и насиље. Све те филмове могу само да сањају, а ћутање међународне заједнице није нешто што у свему томе помаже - рекао је Ђурић.

Обилазак енклава

Приликом посете председника Вучића Космету 8. и 9. септембра у северној Косовској Митровици одржаће се централни скуп, а председник ће посетити све општине на северу, као и Србе на југу. Биће у једној од средина у коју готово да српска нога, осим оних који ту живе, јако тешко може да крочи - најавио је Марко Ђурић.

Вучић ће, како је рекао Ђурић, причати са представницима из области здравства, просвете, привреде, као и са грађанима којима ће изнети неке од најзначајнијих ставова Србије по питању решавања проблема КиМ.

Прочитајте ОВДЕ какав се то обрт у четири ока дешава.

Извор: novosti. online