Нове мере као да је писао аутор сликовница за децу предшколског узраста. Друштвено-користан, односно хуманитарни рад звучи одлично на папиру, али шта нам је показала пракса?

Деца која бију вршњаке, злостављају их, дрогирају се, продају дрогу, ломе инвентар, уписују оцене, обично иза себе имају армаду која их штити. И некако увек успе да их заштити. Научили смо да људи који раде у школама и прећуткују, заташкавају насиље - после свега аванзују. Научили смо да за смрт деце на крају плате родитељи. Дакле - пракса је много црна, црња не може бити. Баш зато сам неколико ставки новог правилника претворила у сликовницу.

Ја сам Марко. Наставница је изашла на минут, исправићу оцену у дневнику на брзака, неће приметити. Ако и примети није страшно - мораћу да прикажем историјски догађај у ком је уништавана значајна документација, па шта ми тешко?!

Ја сам Ђорђе. Данас сам решио да нокаутирам Бору. Бора ме нервира и заслужује батине. Ако ме неко одрука, за казну ће ме натерати да помогнем наставници музичког да направи оне брошуре/флајере за приредбу или ће ме послати код домара Ђуре да му помогнем да очистимо лишће. Ипак ћу да пребијем Бору, шта ме кошта?

Ја сам Пера. Сутра ћу да понесем копље у школу да га покажем другарима и онда ћемо гађати оног Јову што стално седи на одмору сам и слуша музику као нека будала. Биће јако забавно. Ако нас неко ухвати, послаће нас за казну у ватрогасну бригаду/ватрогасни дом и информисаће нас да то више не смемо да радимо, као зваће и ћалета и кеву. А ћале ће ме одбранити као и увек. Понећу копље да гађамо Ђуру, једва чекам ватрогасце.

Ја сам Маша. Пре пет дана су ме Каја, Анђела и Јована први пут претукле зато што сам на Фејсу написала да су грозне јер се као воле, а стално се међусобно оговарају. Од тада ме сваки дан бију и снимају то, постављају на Јутјуб и супер им је јер су први дан за казну морале да ми носе торбу до куће, па су ме још мало шутирале. Онда су други дан кад су ме истукле морале да седе поред мене и помогну ми да урадим домаћи из математике, иако оне из математике имају кечеве од првог разреда. Трећи дан су ме пљувале и снимале то па су морале да помогну теткици да очисти учионицу. Узеле су јој метлу док није гледала, нашле су ме и тукле ме дршком по глави. Сутра кад дођем у школу, сама ћу да легнем на земљу и чекам, јер им је стигао дан за садњу цвећа.

Ја сам Ђура. Сутра носим дрогу у школу да је продам Рајку и Блажи. Спојићу лепо и корисно јер ћу добити прилику да обрађујем и сређујем руже око школске ограде, а ја обожавам цвеће.

Крај

Није крај. Питали сам Драгану Јанковић, маму Алексе Јанковића који је 10. маја 2011. због траума од вршњачког насиља себи одузео живот шта мисли о новом правилнику.

- Истински подржавам и желим да подржим сваку меру или радњу, поготово закон који би допринео смањењу насиља у школама. Ја желим да подржим и ове мере. Није добро унапред рећи за нешто да неће имати ефекте и да није добро, али овде је толико очигледно да неће, да мени не преостаје ништа него да се "надам" да ће бити боље док будем и даље читала или слушала о све тржем и већем насиљу.

Ја не знам како ће окопавање ружа или помагање око израде флајера или припрема тема у вези насиља у школи, да некоме пошаље поруку да ће сносити одговорност и последице уколико дилује дрогу у школи или претуче друга?

Ја не знам како ће остала деца разумети "хуманитатни рад" ако их учимо да то јесто добро дело, док са друге стране малолетне дилере и насилнике "кажњавамо" тим истим радом!?

О величини казне, не знам да ли има смисла говорити јер сви знамо колике и какве су последице вршњачког насиља, да родитељи месецима лече своју децу од траума (насилник ће своју казну одрадити након неколико сати).

А "навући" друга на дрогу је тек посебна прича и за то крајцовати руже у дворишту школе за казну, у најмању руку је неозбиљно АЛИ и неодговорно.

Све ми се чини да је ово писао неко ко не зна шта је насиље у школи или није свестан докле је то дошло, не осећа дечији страх и не види модрице и крв, већ наставља са песмицама које слушамо више од 10 година на семинарима и конференцијама, са истим ефектима.

Фасцинанта је брига о насилницима или ученицима-дилерима, која се сада још више и кроз овај закон, експонира, готово до ироније али и поруке коју ће деца али и родитељи схватити, па ћемо имати примере да је боље да уче самоодбрану и пребију насилника јер ће за "тежу повреду" дисциплине "помагати" око флајера или дежурном наставнику у контроли дисциплине.

Драга Ивана да су се искрено забринули за насиље у школама од кога очито сви профитирају (семинари пројекти, трибине, презентације) овај правилник би славио жртву а не насилника - рекла ми је Драгана Јанковић. Е сад је крај, јер је све речено, а ништа није решено.

ОВДЕ погледајте све о погибији радника на градилишту “Београд на води”

Изовр: noizz. rs