Монтирање празничне расвете на улицама српске престонице ове сезоне почело је још раније – 112 дана пре Нове године, а најаве су да ће светла бити укључена 1. новембра. Прошле јесени овом послу се приступило крајем септембра и расвета је стајала на улицама наредних шест месеци. За овај дочек – стајаће и дуже и сијаће јаче, најављује градска власт.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић, одбацујући критике због новогодишњег кићења града у летње доба, тврдио је да се исто ради у другим великим градовима, издвојивши Москву, Будимпешту и Лондон. Весић је за камере Н1 предложио: „Прошетајте се до Будимпеште, прошетајте се до Москве, до Лондона…“ И видећете, уверава он, да се и тамо новогодишња расвета поставља током лета.
Ипак, саговорници Данаса управо из ових градова тврде да у европским престоницама још увек нема ни трага од новогодишњег сјаја.
– Москва није окићена – каже Татјана Едовина, новинарка листа Комерсант. У главном граду Руске Федерације новогодишња расвета обично се, према њеним речима, поставља средином новембра.
Исто је и у Будимпешти, каже новинар Габор Бодиш, који у главном граду Мађарске живи тринаест година.
– За 13 година откако овде живим никад пре новембра нису почели да ките – наводи Бодиш. Упитан да ли је у том периоду било скандала у вези са кићењем, у смислу издвајања енормних свота новца или намештања тендера, он каже: „Није било конкретно у вези са Божићем и Новом годином, ваљда зато што то није у надлежности владе. Има скандала са уличним осветљењем у неким градовима Мађарске, где је тендере добила фирма премијеровог зета. То истражује и ОЛАФ (Европска агенција за сузбијање превара).“
Светлећих празничних украса нема ни на улицама Лондона, потврђује за Данас Пеђа Митровић, одборник Савеза за Србију у Скупштини Београда, који живи на релацији Београд – Лондон.
– До данас ниједан украс није постављен. Заправо у Градској кући Лондона су ми рекли да се новогодишња расвета овде поставља крајем октобра и скида се почетком фебруара, наводи Митровић. Он додаје да је надлежнима у престоници Велике Британије звучало невероватно и смешно да се неки град украшава преко лета и да то траје до пролећа.
Могуће је да ови градови још увек нису почели са монтажом јер немају толику количину украса као Београд, па им сходно томе и треба мање времена за овај захтеван посао. Ипак Београд сваке године обнавља колекцију својих лампица, издвајајући све веће суме за нове и поправку старих сијалица.
Само за набавку новог декоративног осветљења у претходних пет година издвојено је невероватних 817,5 милиона динара, односно 6,8 милиона евра.
У 2018. години ове цифре достижу нови рекорд од укупно 364,5 милиона динара односно око три милиона евра. У тај износ улази 300 милиона динара са ПДВ на тендеру за декоративно осветљење, још 23,5 милиона динара за „куповину ланчаница за новогодишњу декорацију, за репарацију постојеће расвете издвојиће се скоро 17 милиона динара, а за демонтажу опреме из априла месеца 2018. године утрошено је 24.211.443,59 динара. Осим тога буџетом града планирано је да се до краја године исплати још 220.937.312,27 динара, преко ЈКП „Јавно осветљење“ за монтажу, и то у програму репарације осветљења.
Београд има и „најскупљу јелку“
Ни једна од поменутих европских престоница не може се похвалити најскупљом јелком на свету – као она коју је прошле године Београд купио на сумњивом тендеру за чак 83.000 евра, а која је, после критика јавности, ипак дошла као поклон граду од традиционалног новогодишњег партнера фирме „Кип лајт“. Лондон, Москва и Будимпешта не могу се похвалити ни са три одбачене кривичне пријаве због сумње на намештене тендере за новогодишње украсе.
Рим имао „најружнију“ јелку
Једина европска престоница у којој је новогодишња декорација изазвала критике јавности на рачун надлежних је Рим, прошле године када је овај град набавио јелку од 48.677 евра. Не само да је била прескупа, ова природна јелка је прозвана „најружнијом“ на свету, а због оборених грана, опадања иглица и тужног изгледа Римљани су је звали „шугавко“.
Куповина расвете, без осталих трошкова
2018. година – 3.000.000 динара
2017. година – 57.000.000 динара
2016. година – 190.000.000 динара
2015. година – 203.000.000 динара
2014. година – 323.000.000 динара
Извор: Данас
