Он је, у оквиру серијала Квака 23, новинарки Даници Вученић рекао да „не мисли да би земља требало да остане до те мере подељена да власт и опозиција уопште не разговарају, али не жели да буде део лажног дијалога“.
За Ђиласа је важније „помирење два народа, који су у констатном историјском сукобу“ него, „проналажење неког решења за Косово, које није решење“ јер се „не поштују основни принципи који важе у Европи“, а то је „непроменљивост граница“.
Уместо наметања решења, за односе Срба и Албанаца, према његовој оцени, било би важније да се „у медијима промовишу људи обе националности који су једни другима помагали током рата“, а не Тачи и Харадинај.
На опаску да је помирење немогуће, без суочавања са злочинима почињеним према Албанцима, Ђилас је рекао да је „на то апсолутно спреман“.
Он је подсетио да „живи у граду Београду у коме је неки, не злочиначки ум, него лудачки ум, возио хладњаче са телима мртвих Албанаца и сахрањивао их у Батајници“.
„И свако од нас ко живи у овој земљи треба да буде свестан да је то неко радио наводно у име нашег народа“, констатовао је Ђилас.
Он сматра „да је то нормалан, здраворазумски и логичан став“, али подсећа и да су „вође ОВК на Косову чинили исту врсту злочина према српском становништву и лојалном албанском“.
„Када та два друштва и те две нације прихвате да имају такав однос да је злочин – злочин, ми ћемо направити корак даље“, предвидео је Ђилас.
Ђилас је, на опаску да СзС, па и он, по питању Косова, делују конзервативније од Вучића, узвратио „да се са Вучићем не пореди ни у једном погледу“.
Он не жели да употреби тешке речи, али истиче да се „у Савезу залажу за поштовање принципа да нема промена граница у Европи“.
„Ја верујем да је Косово део Србије, с тим што, како би рекао професор Ивошевић, не можемо да остваримо право уласка у свој посед“, објаснио је Ђилас, који не верује у решење које није прихватљиво за оба народа.
Према његовим речима, „морамо бити спремни на одређене компромисе, али ти компромиси нису да седну њих двојица и да цртају неке границе, па сутра да кажу нисмо их цртали“.
„Или да чујемо како немамо ни један метар на Косову, а онда да је све наше“, илустровао је Ђилас, који сматра да је то „једна шизофрена политика“.
Он је, међутим, напоменуо да принцип самоопредељења, ако важи за Албанце на Косову, мора да важи за све остале народе у Европи“ и изразио жаљење што се одступило од политике „стандарди пре статуса“.
Упитан како би решавао проблем, па и питање помирења, ако су Албанци за Двери „Шиптари“ и ако чланице СзС не поштују исте вредности, Ђилас је одговорио да је „вредност сам разговор у корист решења“.
„Вредност је поштовање Устава своје земље“, истакао је Ђилас и поновио да се у СзС залажу за поштовање важне „вредности“ ЕУ, а то је да нема промене граница“.
„Али суштина је да су представници власти на Косову били део покрета који је тамо убијао људе и да овим што раде откупљују своју слободу, као што и Вучић откупљује своју власт и пере своју прошлост“, тврди Ђилас.
На питање зашто Савез у свом прогаму није означио улазак Србије у ЕУ, као свој стратешки циљ, Ђилас је подсетио да „један део чланица нема у свом програму то за стратешки циљ“.
Према његовом ставу, много је важније „борити се за европске стандарде, него за чланство у ЕУ, које у оптимисти?кој варијанти, можда буде 2025.године“.
У одговору на питање о ЕУ и опозицији коју Брисел „не примећује“, Ђилас тврди да је „у питању интерес“ и образлаже да је „данас интерес да Вучић заврши Косово, јер је и дошао на власт обећавши да ће то да уради“.
„Мени је стало да ме подрже људи у Србији, а о Бриселу ћу да говорим оно што заиста мислим и даље потпуно свестан да бисмо боље живели као део ЕУ, али и да је Србија земља у Европи из које нико не може да нас избаци“, нагласио је Ђилас.
Уз реторичко питање „шта мислите када господин Хан каже да су овде медији слободни, да он не зна да то није истина“, Ђилас предочио „да смо мала земља и да не зависи све од нас“.
Он је најавио да ће СзС „тражити партнере и на Западу и на Истоку, како би показали озбиљност“, али је одбацио приговор да то чини и Вучић, који „ради за себе, а не за Србију и зато је, као награду, добио пет година права да чини шта жели“.
Као једно од решења за разлике унутар СзС, Ђилас истиче да Савез не нуди грађанима да гласају за Ђиласа, Обрадовића, Јеремића и Лутовца, него да гласају за прелазну владу у којој нико од њих неће седети.
Та влада ће, како је објаснио, „вратити нормалност“ у Србију и помоћи да буду превазиђене дубоке поделе у друштву, са „овим степеном агресије и мржње, које могу да произведу свашта“.
Ђилас сматра кључним да се сви у СзС „слажу око тога да свако има право да буде оно што јесте и да нико због тога што јесте не буде малтретиран“.
Да ли ће бити Параде поноса или не, није кључно, тврди Ђилас, већ је кључно, ако је буде, да нико не шаље хулигане и бандите да „туку те људе и да их малтретирају“.
На питање да ли Србији предстоји „нови 5.октобар“ и да ли ће власт једног дана отићи „гласовима на изборима“ или „побуном“, Ђилас је одговорио „да не верује у револуционарне методе, већ у еволуцију“.
„И гласови су једна врста побуне и ми ћемо у једном тренутку доћи до плебисцита људи који ће гласати за или против онога што се данас у Србији дешава“, напоменуо је Ђилас, који сматра да се треба борити, ако неко неће да на препусти власт изгубљену на изборима.
Упитан како СзС намерава да се избори за фер изборне услове, ако о њима не разговара са властима, он је одговорио је да „не мисли да Србија треба да остане толико подељена, да нигде власт и опозиција не разговарају“, али да истовремено „не жели да буде неког лажног дијалога, попут оног о Косову“. Подсетио је на округле столове о изборним условима током деведесетих, рекавши да је, по њему, пут да „представници целе опозиције која нигде не сарађује са Вучићем, не само СзС, формулишу предлоге и са тим изађу у јавност“
„Ако власт одбије, ми настављамо кроз разне облике борбе парламентарне, ванпарламентарне, да се боримо за услове на изборима“, одговара Ђилас на питање да ли би бојкот био опција.
Он мисли да је у овој земљи све што се дешава неприродно и прогнозира да мора да се уруши у једном тренутку, јер није нормално да, „од седам новина, шест буде под контролом власти“.
„Да све националне телевизије контролише власт, да председник сваки дан прича шта прича, да вређа људе, да понижава, да прети, да црта мете на људима, да распродаје природне ресурсе, земљиште и рудна богатства и воде“, илустровао је Ђилас.
Према његовом ставу, „посао опозиције је и да људе ослободи страха, па и од страха да гласају на изборима под притиском и претњама“.
Он је подсетио да је слична ситуација била „и у време Милошевића, осим што је у медијима било чак у неким ситуацијама боље него данас“.
На питање о преговорима СзС са СДС и ДСС, Ђилас каже да не размишља о томе „из перспективе цензуса“, већ „из перспективе људи који ће једног дана победити на изборима“.
Он је уверен да већина ипак жели да живи у бољој, а не оваквој Србији, да ће се то и догодити, и да ће тог дана систем да се сруши као кула од карата.
На подсећање да су сви медији који су подржавали Милошевића, од 6.октобра подржали нову власт и да је већина медија кој сада контролише Вучић била под контролом разних власти, што се понавља деценијама, Ђилас је оценио да би сви који свакодневно крше уговоре о додели националних фреквенција требало да остану без њих.
„Дозволите да покушамо да направимо државу у којој ће они људи који су за то надлежни то спроводити, а не по налогу неког политичара“, реекао је Ђилас.
Држава Србија има право да те фреквенције одузме, али о томе, према Ђиласовом ставу, треба да одлучују неко самостално, независно правосуђе и надлежне инсититуције“.
Извор: Фонет
