Упркос томе, производња нафте у тој држави је у слободном паду па је крајем августа износила само 1,24 милиона барела по дану. Према прогнози, та би бројка могла пасти на мање од милион барела дневно у наредним месецима, што значи да би Венецуела могла испасти из клуба 20 највећих произвођача нафте на свету.
Разлози за ту ситуацију су вишеструки. Прво, власт у Венецуели тренутно је у рукама изразито неспособне и корумпиране администрације. Државну нафтну производњу ПДВСА напунили су подобним људима који немају појма о нафтном бизнису, а истовремено су компанију напустили искусни и образовани оперативци који су посао врло брзо нашли у другим државама.
Друго, још за Чавеза је држава нафтну индустрију доживљавала као приватно власништво из којег се купује социјални мир, али и намирује луксузни живот одабране елите. И док је за Чавеза тај концепт колико толико функционисао драстични пад цена нафте пре неколико година створио је велику рупу у прорачуну. Уместо да се стегне каиш и новац реинвестира у нафтни бизнис, већ застарела постројења су додатно запуштена па је производња с 2,8 милиона барела дневно у 2014. пала на 1,2 милиона у августу ове године. А тај тренд неће се ускоро преокренути.
С друге стране, нафтна индустрија цвета у држави коју Мадуро готово искључиво оптужује за своје проблеме. САД је први пут након 1973. засео на прво место највећих произвођача нафте на свету, с око 11 милиона барела дневно.
Више од половине производње отпада на Тексас (око 6 милиона барела по дану), али јако добре резултате има и Северна Дакота. Ова слабо насељена савезна држава, са око 755.000 становника, у јуну је дневно производила 1,27 милиона барела нафте у просеку, према подацима које је пренио Блумберг. Дакле, више него цела Венецуела.
Извор: Jutarnji. hr
