Тако овај роман, у којем се шири мржња и подсећа на страшно време усташког режима на такав начин да се он готово глорификује, опет изазива бес и немоћ свих оних који сматрају да је крајње време да се Хрватска супротстави агресији оних који желе да рехабилитују НДХ и усташки режим.
А у самој књизи која прати размишљање "девојчице Цвјете Матковић" из Осијека написана је и реченица да је сва треперила од унутрашњег узбуђења када је чула како Бобо или Јуре виче: Ми смо спремни, поглавниче. Алузију на усташке кољаче Јуру и Бобана није тешко прочитати, а у реченици "Сви су дечки на почетку састава написали Кроација и За дом спремни", сервиран је усташки поздрав као нешто нормално и прихватљиво.
Тако хрватски ученици и даље читају лектиру у којој су Срби приказани као непријатељи, па и када је реч о деци, јер се дечаци српске националности приказују као силеџије и хулигане. "Од данас више не смемо на клизалиште јер су се наши дечки потпукли са једним малим Србином, вршњаком. Појавио се однекуд и не знам што се све догађало пре тучњаве, али знам да је мали однекуд извукао нож скакавац, а наши дечки вешалице из гардеробе."
И док мали Србин носи нож, а хрватски дечаци узвраћају вешалицама, у лектири за све хрватске ученике пише и то како свакодневно српска браћа туку матер, а књига не би била књига да се у њој не спомиње и Томпсон и не славе "Чавоглаве".
Зашто књига није повучена, јер представља образовну срамоту, нико у Хрватској не објашњава. Образовне институције се правдају да ће то урадити следеће године, али нико до сада није објаснио како је уопште могуће да таква књига доспе до ученика. Како је могуће да се крупним словима ученицима сервира "увек за дом спремни" и како је могуће да се креће у радикалну реформу образовања а да се догађају такве ствари.
ОВДЕ погледајте шта Америка каже, да ли је Србија под терористичком претњом.
Извор: Вечерње Новости
