- Увек је у питању више фактора, међу којима је клима веома важна, будући да ниске температуре директно утичу на већу смртност популације. Начелно се може рећи да су топла зима и топло пролеће сигурно допринели повећању популације стршљенова, која је још прошле године кренула да се увећава. Можда је погодовало и свеже лето, јер је било више хране, вероватно би било мање инсеката којима се хране да је било суше. Колико ће то потрајати, веома је тешко рећи, може вероватно и више година - не нужно са оваквим бројностима, а може да се нагло прекине на основу једног неповољног догађаја, рецимо, екстремно хладне зиме, влажног пролећа - објашњава ентомолог др Алесандар Ћетковић, професор Биолошког факултета у Београду.
Он додаје да не постоје јасни циклуси вишегодишњих осцилација бројности, него просто случајни след разних, претежно климатских околности, мање или више природних.
Обични евроазијски стршљен (Vespa crabro), једина врста стршљенова која обитава на нашим просторима, представља један род крупних оса, веома сродних са низом ситнијих врста оса и зоља.
- Запажање људи да су „посебно агресивни у ово доба године“ условљено је њиховим животним циклусом: осе и стршљенови су врсте које живе само једну сезону, а која достиже врхунац управо у августу и септембру. Све јединке које видимо током лета продуковане су ове сезоне од матица које су рођене претходне јесени, презимеле зиму и успоставиле своја нова гнезда почев од пролећа. Пре јуна и јула су та гнезда превише мала да би била уочена, имају мало јединки и људи их не примећују, а после септембра имамо постепено све брже осипање бројности, да би све још преживеле радилице угинуле са првим мразевима. Наравно, све је ово израженије и уочљивије у годинама када популације достигну веће бројности - појашњава др Ћетковић.
Стршљенови имају нагон да бране своја гнезда од свих који се довољно приближе да их могу угрозити, тако да не постоји посебна агресивност према људима, нити то има везе са бројношћу!
- Иако веома ретко, може се десити да пчела, оса или стршљен (стршљен најређе) нападну човека „без очигледног разлога“, а више од 95 одсто напада везано је за близину гнезда. Ту се не ради о ројевима него о одређеном броју чувара гнезда, 15-30 стршљенова или мање, који ће организовано напасти „уљеза“ у близини гнезда. Ако је гнездо на тавану куће, шупљини у зиду или у близини простора у којима људи обављају активности, напада ће бити више. Друга је ситуација кад јединка (или више њих) уђе увече на светло у собе у потрази за храном. Оне су тада збуњене и узнемирене, али скоро никад нису агресивне, јер ту ништа не бране, а може доћи до уједа ако их не приметимо па их пригњечимо, или ако покушамо неспретно да их избацимо или убијемо. Све ово је сасвим различито од ситуације када неко нестручно покуша да уништи гнездо - тада може доћи до масовног напада више стотина љутих стршљенова, јер гнездо стршљена у септембру може имати и више хиљада јединки - објашњава др Ћетковић.
Више стотина жртава
Две особе су преминуле у јулу и августу у Србији од уједа стршљенова, а више стотина је затражило медицинску помоћ због отока и других компликација. Владан Марковић (43), одборник у Скупштини града Ужица, преминуо је почетком јула у селу Злодол, где га је избо рој стршљенова. Почетком августа настрадао је и мушкарац (69) из Малог Пожаревца, кога је ујело пет стршљенова, а прошле године је у августу преминуо и Ненад Станковић (47), из Острожње Доње, када су га изболи стршљенови док је обарао стабло у шуми. Најезда стршљенова регистрована је посебно на југу Србије, нарочито у Блацу, Куршумлији и Прокупљу. У Куршумлији је за два месеца регистровано 250 убода, док је у Дому здравља Блаце у једном дану шесторо пацијената посетило лекара након уједа. Од почетка месеца 10 до 15 грађана Прокупља затражило је помоћ лекара због уједа стршљена. У планинском селу Нови Глог, код Трговишта, сестру (11) и брата (12) из Ћуковца, код Врања, изболи су стршљенови. Такође, старицу од око 80 година избо је рој стршљенова на планини Радан.
ОВДЕ погледајте како се врши напад на Србе у БиХ преко миграната.
Извор: Блиц
