Према писању загребачког недељника Глобус, Пленковић има намеру да постане високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, с обзиром на то да је Могеринијева рекла да по истеку мандата 2019. не планира да се поново кандидује.

Уколико му се план оствари, дијалог Београда и Приштине од следеће године могао би да води управо Пленковић, који је сада представник власти која не крије да су са Албанцима браћа по оружју.

- Мислим да Андреј Пленковић има амбицију да након идућих европских избора постане повереник Европске комисије. Ако Европска пучка странка, којој припада ХДЗ, остане најјача групација у европском парламенту, Пленковић има шансе унутар своје политичке породице да добије подршку и за место потпредседника комисије - испричао је Клисовић за Глобус.

Истовремено, актуелно бриселско руководство у коректним је односима са Србијом и председником Вучићем, што посебно боде очи Пленковићу, који на сваки начин гледа да нас саплете на путу ка ЕУ потежући сва отворена питања (види оквир).

- Пут Србије у ЕУ води и преко Загреба и решавања акумулираних питања - рекао је Пленковић у Сабору.

Међутим, хрватски парламентарци попут независног посланика Хрвоја Зекановића захтевају још агресивнији напад на Србију и њеног председника.

- Хрватској треба хрватски Орбан, а нажалост, не видим ни О од Орбана - подвукао је Зекановић, који је члан ултраконзервативне странке Храст.

Неће сарадњу

Реагујући на Пленковићеву изјаву, Вучић је подсетио да је Србија била и спремна је да ради са Хрватском и другим земљама региона, али и да је Хрватска пре пет година одбила његов предлог да главни саобраћајни правац буде Београд-Загреб.

- Нису хтели ни да чују! Њихов премијер је тада рекао: "Нас не интересују источне излазнице". Онда сам се договорио са Орбаном да заједно са кинеским пријатељима направим комуникацију Београд-Будимпешта-Беч. Ми ћемо тиме многе да оштетимо, али шта ја ту да радим, ми се боримо за себе. Хтели смо да се боримо заједно, нису прихватили - испричао је Вучић.

У полемику са Пленковићем укључио се и шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

- Мислим да заједно можемо да будемо много јачи. Ми хоћемо са Загребом најбоље могуће односе, али њихове уцене сигурно нећемо трпети - јасан је био Дачић.

"Браћа по оружју"

Непријатељски сигнал Србији осим Пленковића даје и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, која је пре нешто више од месец дана у Тирани изјавила да су Албанци њихова "браћа по оружју".

- Хрватска снажно подржава европску интеграцију Албаније и поздравља напредак остварен у испуњавању критеријума за чланство у ЕУ. Као земља енергичних и марљивих младих људи, Албанија има изврсне изгледе - поручила је Грабар Китаровићева, која, међутим, драстично другачије поруке шаље када је у питању чланство Србије у ЕУ.

Спорна питања

1. Граница на Дунаву

Спорно је 145 километара границе на Дунаву, а проблем је 11.000 хектара земљишта: 10.000 на левој обали у Србији и 1.000 хектара на десној обали у Хрватској

2. Мањине

Унапређење билатералне заштите мањина је нешто на чему инсистирају обе стране

3. Нестали

Још 2014. године је у Мостару потписана Декларација о несталима, која је требало да подстакне да се заврши процес тражења особа несталих у протеклим ратовима на подручју бивше Југославије

4. Питање сукцесија

Проблем је подела имовине некадашње СФРЈ: од исплате старе девизне штедње преко проблема мешовитих банака до поделе амбасада и резиденција

5. Регионална јурисдикција

Овај проблем се јавио и приликом отварања поглавља 23 о преговорима Србије и ЕУ, јер Хрватска не жели на њу да пристане, иако са друге стране има могућност суђења у одсуству, што Србија не ради

6. Српска имовина

Проблем је у томе што Срби у Хрватској траже повраћај имовине (спекулише се са бројком око 50.000 одузетих станова)

7. Пензије

Иако постоје споразуми који регулишу ову област, они се не примењују, па грађани не могу да их остваре или повежу стаж из периода пре и током деведесетих

Извор: Српски Телеграф