Синдикат полиције и полицијских старешина предложио је ових дана да се у Србији легализује „најстарији занат на свету”, како је то одавно регулисано у многим развијеним европским земљама попут Холандије, Немачке, Швајцарске, Шпаније...
Саговорници „Политике” различито коментаришу ово питање.
Блажо Марковић, председник Синдиката полиције и полицијских старешина, каже да је проституција, која је у неким земљама легална, и солидан извор прихода државе. „Проститутке су у тим земљама законски заштићене, а такође и здравствено (па и пензијски осигуране). Решење тих земаља је, мада у нешто другачијој форми, постојало и у Србији, чак и за време окупације током Другог светског рата”, истиче Марковић.
Он каже да и документа из тог доба потврђују да су проститутке у Београду имале двојезични папир, нешто налик на легитимацију, где се уписивало када је и код ког лекара „сексуална радница” ишла на контролни преглед због евентуалне полне болести, а давала је и изјаву у којој кафани је „радила”.
У Закону о јавном реду и миру пише: „Ко се одаје проституцији казниће се казном затвора од 30 дана.” Затим следи и кривична одговорност за онога ко врши посредовање у проституцији, па казна за уступање просторија за вршење проституције…
„Очигледно је да Србија не само што не прати давно усвојена законска решења из ове области у демократски развијенијим земљама, већ су и прописи од пре готово једног века били либералнији него што су данас”, закључује Марковић.
У Синдикату истичу да би у случају легализације и полицајци били ослобођени „бесмислене активности сузбијања нелегалне проституције” и могли би у много већој мери да се фокусирају на приоритете – хапшење криминалаца и трговаца белим робљем, немилосрдним посредницима у овом прљавом послу.
С друге стране, др Вељко Делибашић, адвокат, противник је легализације проституције.
„У тренутку када је наше друштво у озбиљној кризи морала, бесмислено је легализовати такву неморалну појаву. То не дозвољавају ни међународне конвенције које смо потписали. Против проституције се морамо борити едукативним, затим свим осталим мерама – економским, медицинским и прекршајно правним. Бављење проституцијом и даље треба да остане санкционисано као прекршај”, каже Делибашић.
Наш саговорник тврди да је у земљама где је проституција легализована дошло до повећања кривичног дела трговине људима.
Весна Станојевић, координаторка Саветовалишта против насиља у породици, под чијем окриљем су и сигурне куће у Београду, каже за „Политику” да више разумевања треба имати за жене које се баве проституцијом, а мање за људе који их искоришћавају и користе њихове услуге. Она је присталица легализације проституције, али сматра да има објективних разлога и за и против. Наша саговорница истиче да би најбоље решење било – декриминализација проституције. То би подразумевало да се гоне и кажњавају они који подводе жене, а не да се хапсе проститутке.
„Жене које се тиме баве то не раде добровољно, већ присилно. Зато и треба имати више разумевања за њих. Чини ми се да се у Србији кажњавају само жене, а они који користе њихово тело и душу су на слободи”, додаје Весна Станојевић.
Криминолог Добривоје Радовановић каже да на питање о легализацији проституције није лако дати одговор. Ипак, он сматра да би такво решење било добро за Србију.
„Нажалост, ’најстарији занат’ има традицију од када постоји први облик државе. Проституција је дуговечна и чиста је илузија да се може искоренити. Забрана проституције ствара невероватне тешкоће држави зато што мора да постоји и посебна полиција која би се тиме бавила, затим и државни апарат који би спроводио систем кажњавања као и установе у којима би се издржавале казне за та дела”, објашњава Радовановић.
Криминолог сматра да је највећи проблем када је реч о илегалној проституцији – здравствена контрола.
„Када је проституција нелегална, велика је опасност од заразних болести. Све државе које су признале чињеницу да проституција постоји код њих и легализовале је, одредили су обавезу здравствене контроле оних који се тиме баве као и места где могу да обављају тај ’посао’. Тиме су проституцију свели на најмању меру. Зато је легализација много паметнија него забране и кажњавања”, закључује Добривоје Радовановић.
ОВДЕ погледајте какав подли план имају терористи за Русе у Сирији.
Извор: Политика
