Највиша, пета категорија олуја подразумева ветар брзине веће од 250 километара на сат. Својом разорном снагом може да уништи градове. Најчешће је реч о снажним тропским олујама.
На истоку САД-а, у Југоисточној Азији и на северу Аустралије те олује се називају ураганима, а у Индији и Кинеском мору зову их тајфунима. Ураган или тајфун за настанак треба да имају одређене предуслове, пошто настају на великим подручјима океана најмање 250 миља удаљенима од копна.
Научници тврде да су број и јачина урагана све већи у односу на раније године, и да нас по том питању не очекује светла будућност.
"Да би се развио ураган или тајфун, површинска температура мора треба да буде изнад 26 степени Целзијуса. Ветар који дува у задњих десетак километара атмосфере мора да буде у оквиру брзине од 10 метара у секунди и не сме да мења смер. Тада долази до размене топлине и влажности између горњег океана и доње атмосфере", објашњава професор Бранко Грисогоно.
"Услед ротације Земље почиње и ротација ветра. Ако су услови и даље непромењени, дакле влага, температура воде и ветар, олуја прераста у све јачи тропски циклон, односно ураган. Притисак у средишту олује је врло низак (око 950 хПа), а ветар слаб. Температуре у језгру олује су такође високе. Иако ветар јача од периферије ка центру олује, у самом средишту је врло мирно", додаје он.
Потребно је десетак дана да би се од почетног стадијума олује створио снажан тропски циклон, а постоје и примери када је тај процес трајао и више од тог временског оквира.
У последњих 20 година повећао се број урагана и тајфуна које доводимо у везу са глобалним загревањем.
Међутим, реч је релативно кратком временском периоду да би постојали конкретнији докази те повезаности.
Мерења постоје око 200 година, а претпоставка научника је да урагани постоје уназад неколико хиљада година или барем од времена откада је клима постала слична данашњој.
Сматра се да је најснажнија тропска олуја похарала Мале Антиле у октобру 1790. године, када је погинуло више од 22.000 људи. Управо је та олуја постала је полазна основа за промишљања савремених светских научника о суперолуји.
"Данас, у комбинацији са све топлијим океанима, кроз атмосферу циркулише између пет и осам одсто више водене паре него раније, па су тако створени услови за настанак суперолуја какве досада нисмо имали прилике да видимо и за које уопште нисмо спремни", тврди амерички метеоролог Џеф Мастерс.
Он тиме доказује да тренутна подела олуја на пет категорија јачине више није довољна и да бисмо морали да размишљамо о потенцијалу урагана шесте категорије.
Како ће изгледати смак света погледајте ОВДЕ.
Извор: 24sata.hr
