Древни храм пронађен је испод око 40 метара високог заравњеног брда, за које се одувек сматрало да је археолошко налазиште изузетног значаја, а које носи необично име - Жидовар. Име Жидовар сугерише да би то могло да буде место Жидова или Јевреја или неке скупине која је старе Балканце подсећала на њих.
Археолози су дуго мислили да је Жидовар био келтско утврђено насеље, све док половином 1990-их година њихову пажњу нису привукли дотад неиспитани слојеви. Од тада се на овим ископинама ради. У најмлађем слоју, који потиче из првог века наше ере, пронађене су повеће грађевине, прекривене белим кречом, што је значило да су биле важне и да се у њима није становало. Нађена је и велика количина сребрног накита, посебно делова раскошне ношње. Најимпресивније су биле богато украшене сребрне копче, какве су сличне у суседној Румунији научници убележили као "делове свештеничке ношње". Убрзо се родила претпоставка да су такве копче описане у Библији. Биле су део свештеничке одоре које је носио Арон, Мојсијев брат.
Међу налазима је био и одређен број сребрних кутија. Већина је била разбијена, али једна цела и богато украшена имала је амблем крста на поклопцу. Постало је јасно да се крст на овом простору налазио још у првом веку наше ере. У кутији су била два прстена од бронзе, већи и мањи. Једини разлог зашто би се јефтино прстење ставило у сребрну кутију јесте та да вредност накита надилази материјалну. Гравире на њима отркиле су о каквој је вредности реч - препознати су риба, пастир и палмина грана. Древни хришћански симболи. Могуће је, стога, да се ово прстење користило током обреда венчања.
Нађени су и бројни бријачи за косу, којим се можда секла коса током кртшења. Све је то навело многе да помисле да се у јужном Банату налази најстарија хришћанска црква, чију вредност не можемо ни да појмимо.
Заступници ове идеје наводе да се локација цркве поклапа са "Посланицама апостола Павла", који је "проповедао у Илирику", као и са причама о томе да је он прошао кроз наше крајеве и овде поставио прве епископе тадашњим становницима.
Истраживања се врше већ 70 година
Археолошка истраживања на подручју Жидовара вршена су још од 1948 године. Сматра се да је у питању локалитет који је имао облик античке метрополе. Почео је од трећег миленијума пре нове ере и имао дуг континуитет у насељавању. Утврђено је да је ту између другог и првог миленијума пре нове ере постојало наслеље у коме су се смењивале различите културе бронзаног и гвозденог доба.
Нова истраживања започета 1996. године представљају заједнички пројекат Градског музеја у Вршцу и Филозофског факултета у Београду, чији стручњаци зајендо раде на истраживању, али и очувању Жидовара. О постојању прве хришћанске цркве на овом месту, археолози се нису изјашњавали.
Локалитет је изузетно очуван и чак се и после 70 година истраживања открило свега пет до 10 одсто. Жидовар је под заштитом државе као археолошко налазиште од изузетног значаја, али историчари сматрају да он нема адекватну пажњу с обзиром на своју важност и вредност.
Извор: Телеграф
