Ископавање је преузео Завод за заштиту споменика и тренутно су у току радови на широком откопу који ће потрајати неколико дана. Ову вест потврдио је заменик градоначелника Горан Весић, који је навео да ће Завод утврдити наредних дана о каквим је бедемима реч. Према његовим речима, даље поступање зависи од тога шта ће Завод да утврди. Реконструкција Трга Републике почела је 22. августа, а крај радова најављен је за новембар наредне године. Иначе, Стамбол капију Срби су вековима памтили по злу, а на том месту се улазило у омалену варош Београд. Милан Ђ. Милићевић, академик и један од најученијих Београђана свог времена, писао је, између осталог и о Стамбол капији, а део тога налази се у књизи “Стари Београд” коју је приредио Ђуро Гавела још 1951. године.
- Онде где је данас празна чистина, између позоришта, апотеке и споменика Кнезу Михаилу, била је некад тврда и Србима страшна Стамбол капија… Сва ондашња београдска варош била је опасана од Саве до у Дунава дубоким ровом и високим шанцем, у који су били усађени дебели палисади (храстава дебла, горе зашиљена). Кроз ту тако тврду ограду у београдску се варош могло ући, и из ње изаћи, на Сава капију (на Сави), на Видин капију (у дунавском крају), на Варош капију (од Велике цркве на југ), и на ову, Стамбол капију - причао је Милићевић.
- Од свих тих капија ова стамболска била је и највећа и најтврђа, а у грађевинском погледу и најлепша. Озидана је била као какав градић с тврдим сводовима поврх којих је био дебео слој земље, са пространим доле унутра ходницима, и многим казаматима за обитавање војника, који су ту држали стражу. Израда је била од тесаног камена и од цигле. Кроз њу се пролазило на три пролаза: у средини велики за кола, а са стране по један мањи за пешаке. Врата су сва била од дебелих храстових греда, па је по њима прикована јака гвоздена оплата, на којој су се виделе улупљене рупе од крушума при нападима - навео је.
Како је забележио Милићевић, ову капију од пољане која се пружала горе ка Теразијама и ка Палилули, растављао је дубок ров који је често био пун воде, а зими се та вода некад и ледила, а лети се покривала зеленим жабокреком, “и свакад је била прљава, јер се у њу свашта бацало”. Изнад воде, преко тог рова, бележио је даље “од уста Стамбол капије онамо ка Теразији, пружао се дрвени мост, тридесет до четрдесет метара дугачак”.
- Пред устима тога моста, одовуд са теразијске стране, био је велики брег нанесене земље, који је собом заштићивао мост и врата Стамбол капије од нападача. Одмах након моста, како је забележио Милићевић налазило се раскршће. Наиме, пут који је из Београда на Стамбол капију излазио преко моста делио се на два крака – један је ишао десно на Теразије, а други леви крак на Палилулу и Ташмајдан.
Копље на које су Турци набијали Србе налазило се изван Стамбол капије, како би се застрашили други, који би којим случајем могли да пођу путем оних који су се на њима нашли, односно да ако би наумили да устају против турске силе у Србији, бележи Милићевић. Кнез Михаило наредио је да се у пролеће 1866. године Стамбол капија сруши. Прво су срушена оба крила са стране, па после и средина и тврди сводови, па унутрашњи стубови. Милићевић је забележио и да су Стамбол капију зидали Аустријанци.
У Србији је пронађена најстарија хришћанска црква на свету. Погледајте ОВДЕ детаље.
Извор: Вечерње новости, Б92
