Насиљем се ништа не решава

Да имате власт и моћ, на који начин бисте решили косовско питање?

- Црква није политичка институција и зато не приступамо питању Косова и Метохије партијски и са политичким интересом. Већ преко двадесет година боримо се да сви људи овде живе у миру и апелујемо да насиље не сме да буде модел решавања ниједног проблема. Основу нашег ангажмана у контексту прича о "разграничењу" тј. поделе Србије налазимо у јединственој одлуци Светог архијерејског сабора СПЦ да је за све архијереје наше Цркве неприхватљиво било какво одрицање од Косова и Метохије, било признавањем самопроглашене независности, било поделом територије Србије коју треба ампутирати на Косову и Метохији и предати или Косову или, у крајњем исходишту, Великој Албанији.

У СПЦ не знам никога ко би подржао овакве ставове, јер Црква вековима живи уз свој народ и брине о њему, подносећи са њим све невоље, окупације, прогоне и страдања и тако ће бити док нас овде има. Политичари су долазили и одлазили, Црква једина у континуитету остаје са својим народом. Надамо се да ће наш став као јединствен став СПЦ надахнути политичаре да решења не траже у "решењима" која ће довести до страдања невиних људи и додатног уништавања наших светиња. Против смо тзв. замрзнутог конфликта, јер подржавамо одговоран дијалог, али не по цену жртвовања људи и одрицања од онога што јесмо и што смо били кроз историју. То је порука коју дајемо и међународним представницима са којима разговарамо.

Злонамерни шире клевете

У Високим Дечанима сте били и 1999, али и 2004, за време великог погрома. Како бисте описали тај период?

- То је било тешко време страдања нашег народа и помагали смо 1998. и 1999. свима, и Србима и Албанцима и Ромима. За нас су сви људи позвани да буду деца Божија и љубав не сме да људе разликује ни по нацији ни вери. Хвала Богу, опстали смо, иако је већина нашег народа пострадала или протерана са КиМ. У погрому 2004. активно смо сведочили шта се догодило и много информација и о ратним и другим страдањима тог времена има на сајту kosovo.net на коме сам даноноћно радио да бисмо документовали страдање, не само у рату, већ пре свега у међународно гарантованом миру. Добронамерни знају наш и мој лични ангажман, а злонамерни шире клевете. Наш манастир Дечани је четири пута нападан од стране албанских екстремиста, што је најбољи показатељ да смо били и остали снажан глас истине и сведочења. Сведочење на грчком (мартирија) значи и мучеништво и онај који сведочи истину мора бити увек спреман и на страдање.

Кад вам је било најтеже?

- Најтеже је када камен на нас и наш народ на Косову и Метохији бацају они који треба да нас подрже и заштите и када нас обасипају свакодневним клеветама. Није то питање сујете, јер као хришћанима и монасима нама је стало како ћемо пред Бога изаћи и каква је наша савест, већ смо само дубоко жалосни. Интереси оних који су одлучили да ампутирају Косово и препусте свој народ егзодусу, уместо да га бране у складу са свим међународним принципима које подржава највећи број земаља света, разлог су данас зашто управо из наше земље долазе главни гласови да је највећи народни интерес да се Косово и Метохија, односно простори на којима живи већина нашег народа одстране као "канцер Србије". Да ли ће то проћи у народу, не знам. Али Бог ће Србима дати по њиховом срцу. Тако је увек било и биће.

Ако заћутимо, проговориће камење

Шта сматрате највећим искушењем народа и Цркве на Косову?

- Данас се наша епархија тј. наша Црква и њен верни народ суочавају са константним настојањем екстремних Албанаца да претворе Косово у етнички чист албански простор и заувек наше светиње претворе у албанске музеје или своје споменике, те избришу последње трагове нашег историјског постојања. Годинама се боримо да сачувамо свој идентитет и истину. Али трагедија је да су ових дана у нападима на нас и на све људе који нас подржавају најгласнији они који су се на Јеванђељу заклели да чувају Косово као део Србије. Многим српским медијима је забрањено да преносе наше ставове, ТВ екипе које снимају владикине беседе под претњом не смеју да их објаве. Људи су у страху. Медијски притисци и терор сваке врсте се спроводи са до сада невиђеном силином, само зато што говоримо истину, а истина увек боли оне који са њом хоће да праве компромис.

Народ се на Космету привија уз скуте Цркве. Шта их највише мучи, како им помажете? Какве духовне савете им дајете?

- Огромна већина нашег верног народа на Косову и Метохији није слепа и види шта се дешава и како се Косово, како рече наш владика у Шапцу, "продаје за 30 сребреника". Не може њих нико преварити, иако их уцењују, прете им они од којих финансијски зависе и терају их да подрже сопствени нестанак као интерес Србије. Људи нам искрено говоре своје муке и ми их разумемо и са њима смо, јер остајемо заједно са нашим народом без обзира на то шта нам моћници и локални и светски пресуде. Сила Цркве и њеног народа је увек највећа у страдању. У невољама се умножава вишеструко благодат Божија која нас све држи. Могуће је да ће неки покушати да нас ућуткају, да прећутно пређемо преко ове најстрашније срамоте која се спрема нашем народу. Али ако ми заћутимо (а милом нећемо никада), проговориће камење дечанско, патријаршијско, грачаничко, љевишко. Истина коју смо проширили незаустављиво се шири и на крају ће победити. "Светлост светли у тами и тама је не обузе", учи нас Господ у Јеванђељу по Јовану 1.5.

Братство ове светиње годинама живи у опсадном стању. Чувају вас страни војници. Какав однос имате са њима?

- Благодарни смо пре свега Богу који нас чува и даје нам снаге, нарочито нас држе молитве нашег заштитника Св. Краља Стефана Дечанског. Али такође смо захвални мировним снагама КФОР-а (посебно италијанским) које већ годинама штите наш манастир и друге светиње у складу са Резолуцијом 1244. Молимо се Богу за те младе људе који данима стражаре, патролирају по најтежим временским условима и који су значајно допринели очувању наше духовне и културне баштине.

Лазански ућуткао усташе за сва времена и открио потресне детаље из Јасеновца. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: vesti-online. com