Пише: Жоакин Флорес
Али, с обзиром на релативну немогућност Француске да пројектује војну силу са било каквом ефикасношћу на земљу са функционалном војском попут Сирије, чак и ону која користи противваздушну технологију из 1970-их година, шта ће бити овога пута?
По нашем мишљењу, председник Макрон је очигледно вољан да преговара са Асадом о неким релативно уносним пословима за Сирију о обнављању земље под баатистичком владавином, уколико се Француској допусти да се прикаже битном на светској сцени, мобилисањем можда десетак стварно функционалне 3. и 4. генерације вишенаменских Rafales-a и Mirages-a које има, како би пуцала и лагано бомбардовала неке претходно договорене мете, које се углавном састоје од гомиле песка у сиријској пустињи, или стратешки безначаје предстраже САА које ће бити евакуисане пре било каквог напада.
А сад о тим санкцијама. Па, Кина није под санкцијама ЕУ, и било који предлог би ефикасно био да се индивидуални француски “недржавни“ инвеститори придруже кинеском грађевинском конзорцијуму.
Тај преседан је већ био постављен, два пута, од стране америчког председника Доналда Трампа, који се у априлу 2017. године претварао да ће напасти Сирију 2017. године. Затим опет у априлу 2018. године, још један бизарно неефективан напад који је можда заправо погодио неку ЦИА имовину Дубоке државе, под Помпеом, у Сирији – што су можда заиста били објекти за хемијско оружје, иако под контролом ЦИА-иним окриљем, Ал Нусром (Ал Каида). Можда је то био случај, а можда и не, али у сваком случају су оба напада постигла – и у томе се сви слажу – апсолутно ништа (остављајући по страни Ал Каидине псеудо хипотезе). И само у случају да је циљ био ништа, то је онда био успешан напад.
Па, како ће проћи францсуски напад на Сирију? Па, ако Француска успе да изрежира лажни напад пре него што САД то учине, онда бисмо требали да очекујемо да неоконзервативци демократске и републиканске странке, и читави “МСМ,“ да изразе Макронове врлине као истински америчког председника.
Сиријска и француска влада ће се сложити да извештавају да је убијено од 15 до 50 сиријских војника. Заузврат, конзорцијуму за управљање инвестицијама и капиталом, повезаним са новим-старим режимом, биће дозвољено да буде део “обнове” Сирије, углавном под руководством Кине и Русије.
У замену, Сирија неће активирати своје компјутерски надограђене С-200, често називане “С-250,“ и неће оборити ниједан од четири или пет француских вишенаменских Rafale-a или Mirages-a који ће би бити тријумфално распоређени. Стопа “погодака“ С-200 над оваквим авионима је негде између 70% и 99%, што значи да, с обзиром да се они испаљују више пута, и с обзиром да имају више од неколико ових С-200, француски напад ће се завршити у разарајућем пламену француске постколонијалне агоније, и крајњом срамотом за Макрона због такве бескорисне авантуре.
Дакле, било који напад мора бити одобрен од стране Сиријаца и Руса. За Француску, ту се ради о будућим инвестицијама, релеватношћу Француске у очима оних Француза који су и даље привидно Французи, и који ће и даље заговарати француску победу из француских разлога, а не салафистичких – то је друга половина француске медијске класе данас. Али у сваком случају, тако то иде.
Француска очајнички треба да подупре уверења о својој немарној доконој класи, креирајући медијски холограм који до пола уверљив за фирме за управљање капиталом које су делегиране да контролишу имовину и инвестиције Новог-Старог режима.
Чврста левица често прави велику грешку упућивања на читаву буржоазију као “владајућу класу,“ и некако нејасно, то је тачно. Али конкрентно није баш толико тачно. Постоји класа која поседује, али као резултат бројних фактора, многи од њих нису заправо део владајуће класе – оне која доноси одлуке. Постојао је читав вишегенерацијски тренд у ком су богати мушки наследници женили жене због њиховог изгледа и перформанса у постељи, а не толико због њихове способности у области кључних способности. Резултат је био, у последњих 75 година, највећи преокрет богатства међу оних 1% који поседују огромну већину богатства на Западу (и већем делу Африке).
Укратко, већина класе која поседује богатство данас игнорише већину онога што се дешава, и уместо тога постоји као докона класа која се ослања на менаџерску класу, професионалне менаџере средстава, одржавање портфолија, чуваре фондова.
Док год постоји привид виртуелне реалности која промовише став да је Француска нека врста глобалне моћи која је важна за било кога, они су срећни да се баве лежернијим активностима док повремено гледају наслове ових или оних свакодневних МСМ публикација. “Економија цвета,“ сјајно, “Макрон чврст према Асаду,“ супер. И докле год њихови руководиоци новцем, рачуновође, и портфолио менаџери такође шаљу повратне информације у тај самоодржавани публицитет, тада генерално спекулативна економија има више имагинарног горива за кретање.
И тако је Француска “спремна“ да спроведе више ваздушних напада на Сирију у одговору на наводну употребу хемијског оружја од стране Дамаска, рекао је француски председник Емануел Макрон у говору амбасадорима.
Које функционалне могућности би Макрон морао да усклади са Путином по питању тога како остати релевантан? Па, истовремено у данашној изјави, француски председник је нагласио прелиминарни исход заједничкој руског и француског формата о сиријском решењу.
“Формат координације са Русијом, успостављен у Санкт Петербургу, произвео је прве резултате, нарочито у хуманитарном сектору,“ рекао је Макрон амбасадорима у Паризу, према информацијама објављеним на његовом званичном Твитер налогу. “Хуманитарни сектор“ је одувек значио: “Како можемо користити покриће УН-а за увоз робе терористима у Идлибу/Алепу/периферији Дамаска?,“ итд.
“Европа треба да успостави нови дијалог о сајбер безедности, хемијском оружју и низу других безбедносних питања са Русијом,“ додао је Макрон.
Он је такође истакао да никада није инсистирао на оставци сиријског председника Башара Асада у замену за пружање хуманитарне помоћи тој земљи. Истовремено, француски председник је сугерисао да би напуштање власте у будућности у рукама Асада “представљало озбиљну грешку.“
“Француска не може одредити будуће сиријске лидере.. Али наша је дужност и наш интерес да обезбедимо да сиријски народ то може да уради,“ рекао је он.
Макрон је рекао да се плаши озбиљне хуманитарне кризе у сиријској провинцији Идлиб коју држе џихадисти. Оно чега се он можда заиста плаши јесте да би САД, КСА и Израел могли “активирати“ било које од потенцијалних више хиљада салафистичких екстремиста који данас шетају улицама Париза.
Дакле, Макрон има више мотива који указују да он мора учинити “нешто,“ а ипак не постоји војни начин да то учини могућим.
Болови империјалног колапса су заиста озбиљни, а национална срамота и глобална срамота могу довести до неких грубих покушаја да превише пројектују оно што је тај народ оставио. Дакле, настала мултиполарна заједница тражи начине да омогући овим донекле старим пост-империјама да задрже нешто свог достојанства, јер су уложили у илузију да могу нешто пројектовати војно.
Француска “се нада да ће Русија и Турска извршити притисак на сиријске власти у вези са ситуацијом у провинцији Идлиб,“ тврди Макрон. У овом тренутку, могли бисмо заиста много тога овде прочитати између редова, с озбиром на оно што се предлаже.
За Макрона, Асадово “остајање на власти“ – “Мислим да ће овај сценарио бити страшна грешка (…) Ко је изазвао све те милионе избеглица? Ко убија свој народ?,“ рекао је Макрон током свог говора француским амбасадорима.
Дивно је што је ово чекирао, тако је званично потписао да Асад мора отићи. Али заиста, тиме је избегао да ЦИА и Мосад нареде неку врсту напада ужасног јавног тероризма на улицама Париза. Макрон и његови француски обавештајни руководиоци верују да је то прави потез, и то је прави потез у смислу Макронове политике која остаје на месту. Али ако би САД извеле такав напад, то би била “корективна казна“ за Француску, али би истовремено додатно нагнули домаћи политички дискурс у правцу Марин ле Пен.
Макронов говор је уследио неколико дана након што је руско Министарство одбране оптужило САД, Велику Британију и Француску да се припремају за даље нападе на Сирију под изговором употребе хемијског оружја од стране снага сиријске владе.
Према речима министарства, група милитаната, који су обучени под вођством британске војне компаније Оливе за рад са отровним супстанцама, дошла је у Идлиб.
САД, Велика Британија и Француска су координирале масивним ваздушним нападом на Сирију у априлу 2018. године, након што је наводна употреба хемијског оружја у Думи пријављена од стране невладине организације Бели шлемови која је повезана са Ал Каидом, која је у више наврата примећена да режира нападе под лажном заставом.
У априлу је велики број опозиционих медија, укључујући и поменуте Беле шлемове, пријавио хемијски напад на град Дума. Нису представљени никакви значајни докази и, како је показала брза истрага руских снага, у тој области нису пронађени никакви трагови хемијских супстанци.
Макрон је открио нови подстицај за европски одбрамбени пројекат, додајући да безбедност континента не би требало да зависи од САД-а.
“Европа се више не може ослањати на САД за своју безбедност. На нама је да обезбедимо европску безбедност… Потребно нам је стратешко партнерство са Русијом и Турском,“ рекао је Макрон, објашњавајући да “говоримо о важним земљама које би требало припојити у Европу.“
Истовремено, он је нагласио да стратешко партнерство не би требало нужно да значи придруживање Турске Европској унији.
Раније је ЕУ известила да ће потрошити готово 20 милијарди евра на одбрану између 2021. и 2027. године, при чему ће се највећи део новца потрошити на истраживање и развој нових војних технологија.
Немачи министар спољних послова Хеико Мас је позвао Европу да реагује на америчку политику санкција против Русије, Кине, Турске и дргих кључних економских партнера.
Недавно је Емануел Макрон предложио иницијативу за стварање европске војне интервентне слиле која би могла бити брзо мобилисана у случају кризе. Такво нешто је неизбежно, али само по себи може доћи као фаза између напуштања НАТО-а и придруживања ЕУ СЦО-у или ЦСТО-у. Зараво, таква “фаза“ је предложена од самог Путина 2001. године.
Трамп 2017. од Пентагона тражио Асадову главу?! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
