Пише: Дејан Ристић, управник Народне библиотеке
Трагичан догађај који се пре неколико дана десио у Народној библиотеци Србије, у ком су погинула два радника, страшан је показатељ нашег заједничког вишедеценијског односа према културном наслеђу.
Истрага ће утврдити шта се заиста догодило, али оно што ми се, такође, чини веома важним јесте да из ове трагедије коначно сви треба да извучемо неопходне поуке. Мислим да суштина проблема није у, нама тако омиљеном, “лову на вештице” како би се пажња јавности отклонила од оних који су најодговорнији за овакво стање у области заштите културног наслеђа код нас, а то смо заиста сви ми.
Уколико пођемо од чињенице да смо сви појединачно творци, али и чувари културног наслеђа, онда се са правом поставља питање како смо дошли дотле да тако важна област, по многима једна од стратешких, током читавог низа деценија буде запостављена. Интересовање за њу показујемо изузетно ретко и то, по правилу, када дође до делимичног или потпуног уништавања културног наслеђа, односно (као у овом немилом случају) до губитка људских живота.
Стога као неко ко се професионално бави истраживањем и заштитом културног наслеђа, али и као неко ко је обављао одговорне дужности у тој области (управник НБС и државни секретар за културу), могу само још једном да апелујем да сви заједно посветимо дужну пажњу овој области, а посебно централним националним установама у сфери заштите културног наслеђа.
Конкретно посматрано, однос државе и друштва према Народној библиотеци Србије прави је индикатор односа према нама самима, тј. према култури, уметности, историји и наслеђу.
Основана далеке 1838. године у Крагујевцу, та установа је тек после више од 130 година свог постојања добила наменски пројектован и изграђен објекат. Прва наменска зграда за потребе Народне библиотеке Србије грађена је, по пројекту Иве Куртовића, од 1966. до 1972. године. Свечано је отворена за кориснике и јавност 6. априла 1973. године. Објекат има 24.000 м2, од чега се на око 14.000 м2 налазе депои и трезори, 6.000 м2 обухвата кориснички део, а остатак од 4.000 м2 је службени део (канцеларије и друге просторије намењене раду запослених). Трафо-станица и котларница уграђене су 1967, а противпожарни систем 1972. године.
Народна библиотека Србије је национална, депозитна и централна библиотечка установа у Републици Србији. Њена функција обухвата прикупљање, чување, стручну обраду и давање на коришћење грађе.
Делимична реконструкција објекта, која је обухватила око 6.000 м2, изведена је у периоду између 2007. и 2011. године. Том приликом реконструисан је кориснички део зграде (и Одељење за рестаурацију и конзервацију), док све остало није било предмет темељне реконструкције. Како предмет делимичне реконструкције нису били најважнији делови објекта (депои и трезори), у периоду између 2012. и 2014. приступљено је наставку фазне реконструкције коју је искључиво иницирала и махом спроводила тадашња управа НБС.
Бројни стручњаци, а и ја сам у својству управника НБС, током читавог низа година упозоравали смо да постоји опасност од хаварије која би била изазвана старим, застарелим или у техничко-технолошком смислу превазиђеним системима и уређајима. Посебно смо указивали да је трафо-станици и котларници које се налазе унутар самог здања одавно истекао рок трајања, као и да представљају опасност по општу безбедност. Та опасност коначно је била отклоњена набавком и уградњом нове и савремене трафо-станице и котларнице.
Указивали смо и на чињеницу да је противпожарни систем у НБС постављен далеке 1972. године. Установа редовно врши све контроле, док посебне контроле обављају за то законом утврђене службе. Сви резултати редовних и ванредних интерних и екстерних анализа и контрола показивали су да је противпожарни систем исправан, али је увек постојала бојазан да би због старости, чињенице да никада није био свеобухватно сервисиран, односно унапређиван у техничко-технолошком смислу, могло да дође до некаквог инцидента. Апеловали смо да се установи помогне како би тај проблем био трајно решен. Наши апели нису допирали до надлежних те је сама установа покушала све што је могла да сама побољша стање безбедности националног фонда, запослених, корисника и посетилаца.
Други велики изазов представљала је чињеница да у време када сам преузео дужност управника националне библиотеке, НБС није располагала прецизним и званичним податком о бројности и садржају националног фонда.
Последња ревизија националног фонда у потпуности спроведена од јануара 1971. до јула 1972. године, показала је да је НБС располагала са 1.154.639 библиотечких јединица.
Наредна ревизија националног књижног фонда отпочела је 1988. године, али, нажалост, никада није била окончана.
Поступајући по одредбама Закона о библиотечко-информационој делатности (усвојен 2011. године), НБС је, након вишемесечних припрема које су подразумевале израду стручних упутстава, формирање тимова, обезбеђивање неопходних средстава, опреме и материјала, 1. септембра 2012. године отпочела са ревизијом националног фонда која је и даље у току. Треба подсетити на законску обавезу, успостављену 2011. године, да се ревизија фонда библиотека обавља једном у десет година, што значи да рок за окончање ревизије националног фонда истиче 2022. године. У том раздобљу су, поред осталог, обављене и следеће активности:
- Реконструкција трезора и фототеке средњовековних рукописа,
- Набавка и инсталирање нове трафо-станице и котларнице,
- Набавка првих компакт-полица (укупно 3 дужна километра) и
реконструкција делова депоа у које су оне постављене,
- Набавка најсавременијих уређаја за рестаурацију и конзервацију,
- Набавка дата-логера којима се прате сви неопходни параметри у депоима и
трезорима (влажност ваздуха, температура и др.),
- Набавка сториџа за дигиталну НБС,
- Формирана фондација НБС посредством које је прибављан део неопходних
средстава за потребе НБС,
- Израђени су пројекти реконструкције свих депоа НБС,
- Обављено је чишћење фасаде здања НБС,
- Постављена је функционална расвета око здања НБС,
- Израђен је мобилијар за галеријски простор.
Народна библиотека Србије већ читав низ година нема довољно простора за одговарајуће похрањивање библиотечке грађе и то је у претходно наведеном периоду решавано набавком компакт-полица.
Дуготрајно, вишедеценијско решење подразумевало би реконструкцију постојећих депоа и трезора и њихово опремање компакт-полицама, као и изградњу новог депоа. Пројекти за реконструкцију свих депоа израђени су 2014. године.
Такође, важно је нагласити и то да Народна библиотека Србије не располаже екстерним депоима, нити ратним депоом (односно скривницом). То је посебно значајно имајући у виду делимично страдање националног фонда у Првом светском рату, као и његово потпуно уништење 6. априла 1941. године.
Извор: Блиц
