- Православни саборе, окупили смо се због великог човека, изузетног лекара, психолога, великог философа, даровитог књижевника и изнад свега великог хришћанина. Ма са које стране пришли, овој особи прилазимо као великом човеку, којег су красиле најплеменитије врлине и који је умом и срцем ушао у све тајне овога света и живота. Био је оличење кроткости и смирености. Човек који је поштовао и уважавао свачије мисли, а у својим ставовима гајио аргументе истине. Био је уважаван и популаран у свим друштвеним слојевима, посебно је младима на најједноставнији начин умео да се приближи и да психолошке и научне истине учини доступним свима О њему ће се говорити у нашој историји и култури. Био је хришћанин до сржи свога бића.. Нема манастира који није посетио и написао његову историју – рекао је патријарх на последњем испраћају Јеротића.
- У времену када га је безбожна власт прогонила, волео је своју православну веру и цркву изнад свега. Човек високоучен и високоморалан, човек окренут добру и Богу, што је заиста ретко. Није оставио порода, али јесте бројна умна књижевна дела, која ће наставити његову просветитељску и хришћанску мисију у нашем и другим народима. Живео је скромним животом, готово монашким. Све је поклањао и посвећивао просвети народа нашег. Таквог човека, такву личност, таквог хришћанина у овом полубезбожном времену, нажалост, испраћамо из своје средине. Његову мисију ће наставити његова дела, која се са пажњом читају. И на крају, да се сетимо онога што је рекао велики Његош: "Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити". Заиста, заиста Владета Јеротић имао се рашта и родити. Нека му је слава .…
Он је том приликом навео и последње Јеротићеве речи, непосредно пред смрт. Неколико дана раније Јеротића је у болници посетио митрополит црногорско-приморски и пожелео му брзо оздрављење.
-То сад није важно. Сада је важно спасење моје душе – одговорио му је Јеротић.
Академик САНУ професор Предраг Пипер такође се у свом обраћању са тугом опростио од човека ‘’чији је глас свако лако препознавао, којег су људи радо слушали, његове књиге читали, на његова предавања хрлили, његове мисли цитирали...".
- Данас у Србији нема човека којем име академика Владете Јеротића није добро познато, у чију кућу није. Треба примити његово велико упозорење да је највећа несрећа за људе и за ову планету каткад потпуна, каткад делимична неспособност великог броја људи да воле. Исто тако не изгледа ми, како је говорио Јеротић, нимало претерана мисао да се читаво човечанство и земља под њим одржавају оним малобројним људима који су у стању да воле – истакао је Пипер.
Извор: Медији
