Иван Николић, уредник "Макроекономске анализе и трендови", истиче, пре свега, стање јавног дуга. У зачетку глобалне рецесије пре деценију, Србија се све више задуживала.

- Ми се сада убразано раздужујемо - истиче Иван Николић. - Нагомилали смо девизне резерве, које износе близу десет милијарди евра. Пре десет година имали смо око три, до 3,5 милијарди евра. После једне телевизијске емисије те 2008. године и препоруке да се извуку девизни улози, у једном дану је повучено изузетно много депозита. Данашња ситуација није ни налик пређашњој. Ми не можемо да спречимо спољни шок, али и по структури привреде и по финансијском стању, у бољој смо позицији. И очекивања су другачија. Ми смо 2008. године били свесни да смо на стакленим ногама. Ако се криза догоди, ми ћемо је спремније дочекати.

Да има места опрезу говори ситуација у највећим европским економијама. Италија још није достигла ниво из 2010. године, а Немачка је три месеца заредом (септембар, октобар и новембар) уписала пад индустријске производње. На међугодишњем нивоу - 4,7 одсто. То се није десило од 2008. године, а Немачка нам је значајан спољнотрговински партнер.

- Разлика у односу на 2008. годину је и то што данас не очекујемо тако оштру кризу - сматра економиста Миладин Ковачевић. - То је сада циклично прилагођавање. Ми бисмо 2008. године ушли у кризу и без глобалне рецесије. Ми смо тада имали велики спољнотрговински дефицит. Увоз је био и 24 одсто већи од извоза. Може да се деси да због кризе успоримо, али не би требало да се суочимо са нестабилношћу. Нова криза би се десила у условима новог амортизера. То је економија Кине.

Централне банке строге

Амерички ФЕД, према садашњим најавама, планира повећавање камата и заоштрава монетарну политику, упркос већој несигурности - напомиње се у анализи МАТ-а. - Истовремено, Европска централна банка истрајава у реализацији средњорочног прилагођавања своје монетарне политике у смеру веће рестриктивности.

Прочитајте ОВДЕ шта су то Турци одобрили а тиче се Србије.

Извор: Novosti. online