Можда и превише, па су агенције за посредовање у запошљавању преплавили заинтересовани за брзи одлазак у Немачку.
„Људи су нас звали и практично мислили да већ за који дан могу да крену“, кажу из агенције Наиса-Мед из Ниша.
И Никола Смиљанић, економиста који живи у Хамбургу, један од аутора блога Немачки кутак , осмишљеног да помогне људима са Балкана који желе да раде или се школују у Немачкој, каже:
„За усвајање новог немачког закона сам практично чуо у балканским медијима, док се у Немачкој искључиво помиње нацрт тог закона који још није усвојен тако да су људи са Балкана лоше информисани.“
У мору лажних и непроверених вести, морала је да интервенише и Амбасада Немачке. На сајту је објављена информација са три најважније чињенице – да закон не ступа на снагу од почетка 2019, да грађани из држава које нису део ЕУ не могу под истим условима да се запосле у Немачкој, као и да им је и даље потребна виза за рад у Немачкој.
Можда ће вам након савета стручњака са којима је BBC разговарао бити јасније – шта све треба да знате о новом закону о раду у Немачкој.
1. Кад можете да одете – не можете одмах
Не можете.
Немачка Влада још није усвојила закон, већ се ради тек о нацрту закона владајуће коалиције који треба да прође кроз све институције Владе како би био потврђен, а тек након одређеног периода ступа на снагу.
Иако се очекује да ће све бити спремно за 1. јануар 2020. године – то и не мора да се догоди.
„Грађанима није довољно јасно представљена вест о новом закону“, кажу из Немачке амбасаде за BBC на српском. „Само се очекује да ће се то догодити до 2020. године, да би закон и могао да почне да се примењује. Оно што такође не знамо јесте – како ће он на крају изгледати, ово је само предлог“.
Чак и ако закон почне да се примењује од наредне године – то не значи да можете 1. јануара 2020. да напуните кофер и запутите се у Немачку по новим условима.
„Чак и када пронађете послодавца, могу да прођу месеци док не добијете папире. Све иде преко амбасаде Немачке или конзулата“, кажу из агенције Наиса-Мед.
„Ако се не смањи време чекања у конзуларним одељењима амбасада у бившим југословенским републикама, неће се много олакшати процес одлажења радника у Немачку“.
2. Ко све може да оде
Никола Смиљанић преселио се 2010. године у Немачку. Отишао је на студије, а затим се и запослио. Пријатељ Филип Перишић, такође Србин који живи и ради у Немачкој, позвао га је пре неколико година и предложио му да покрену блог.
„Све више другара са Балкана нас је звало и питало како смо отишли. После су нас звали другари од другара и то је постало масовно“, каже Никола за BBC.
„Нисмо више могли свима појединачно да одговорамо и зато смо почели да пишемо.
Ми не саветујемо него покушавамо да појаснимо прописе, преносимо информације и да поделимо искуства везана за то шта смо ми прошли, не желимо никога да гурамо ни у једном правцу, већ само да помогнемо у прикупљању информација при доношењу одлуке.“
За блог је до сада писало 15 академаца са простора бивше Југославије. Теме су разнолике – од тога како отићи на студије или наћи посао у Немачкој до свакодневних ствари – која је банка најбоља и како да пронађу стан.
Никола објашњава и ко ће моћи лакше да се пресели, ако се уведе нови закон:
„Треба знати да ништа неће бити лако, али може да постане лакше за људе са средњом стручном спремом. Онима са факултетом већ је омогућено да дођу и траже посао уз помоћ плаве карте, иако се о томе не пише много.“
Тренутно је за људе без универзитетске дипломе могуће да дођу само ако је њихово занимање дефицитарно. За остала занимања је потребно да се прво провери да ли неки радник из Немачке или неке друге ЕУ земље може да преузме тај посао, објашава Никола.
„Листа дефицитираних занимања се укида када се и ако се уведе нови закон, па немачки и ЕУ грађани неће бити више повлашћени.“
4. Колико ће се чекати на папире
Опет се треба вратити – на шалтер.
„Није јасно колико ће трајати процес обраде папира ако се усвоји нови закон, а од тога ће баш много све зависити“, кажу из агенције за посредовање.
Никола Смиљанић је документа чекао само два месеца, али давне 2010. године:
„Свако има другачије искуство. Имам познаника који је покушавао да споји породицу и за то му је требало годину и по дана. Проблеми су бројни – од недобијање термина у амбасади, до документације коју није могао да набави и слично. Некад људи чекају по четири-пет месеци.“
Нова страгија Владе Немачке поставља очекивања да конзуларна одељења амбасаде додељују термине најдуже у року од 14 радних дана од подношења захтева. Одлука о одобрењу визе требало би да се донесе у року од три недеље након термина.
И у Немачкој се, каже Никола, води полемика колико ће људи радити на овим пословима када се усвоји закон.
Идеја је да се направи Централно одељење за странце и све дигитализује јер, иако многим делује чудно, сви папири које треба да шаљете за визу – не иду мејлом, већ физички за Немачку.
5. Закон који ће решити све? – Не
Овај закон ће вам само омогућити да потенцијално лакше одете у Немачку, али ова земља усваја читав сет закона који треба и да вам олакшају живот – када једном одете.
„Тренутно, већина људи се само интересује како да оде, а стварни проблеми заправо настају када се нађу у неком немачком граду са коферима, без ичега. Онда тек почињу да нас зову“, каже Владимир Новак, консултант агенције за посредовање у запошљавању људи из Србије у Немачкој.
До сада је у Немачкој за признавање папирологије било задужено скоро 1.500 институција, а само неколико њих је под окриљем савезне републике. Већина припада савезним покрајинама у којима се налазе, објашњава Никола Смиљанић и додаје:
„То значи да свака покрајина има различита правила што може довести до конфликта или продужавања обраде случајева.“
Прочитајте ОВДЕ шта је то алармантно а тиче се већих градова Србије.
Извор: BBC на српском
