Прва верзија пушке Калашњиков оставила је огромно наслеђе које се и данас одвија, али бројни наследници пробили су се својим карактеристикама.
АК-74 из 1970-их је посебно значајан као прва велика ревизија калашњикова, а и због тога што је био стандардна пушка Црвене армије током совјетске окупације Авганистана. Скоро пет деценија након стварања, ево пет мало познатих чињеница о АК-74.
1. АК-74 и даље постоји у запањујућем обиму.
Кремљ тренутно укида АК-74 и његову АК-74М варијанту у корист модернизованих пушака АК-12 и АК-15, али запањујућих осамнаест милиона АК-74 остаје у оптицају широм света. Део тога долази из званичних лиценци за производњу које су купиле совјетске земље попут Бугарске и бивших совјетских држава попут Азербејџана.
Много више долази из неовлашћених фабрика, мање поузданих репродукције које остају популарне у централној Африци и у деловима Латинске Америке. Ипак, други, као што је пушка Северне Кореје типа 88, су ретко ребрендиране копије направљене без дозволе.
2. Руски ученици се уче да склапају АК-74.
Руска војска је можда више не користи, али АК-74 има необичну сврху у другом делу руског друштва: школама. Било је обавезно за многе совјетске ученике да се изађу на терен и склапају АК-74 у одређеном временском периоду. У знак поштовања према овој традицији, школе широм Русије и даље одржавају ту вежбу у облику такмичења.
3. АК-74 је била прва верзија калашњикова која је експериментисала са мањом муницијом
Док оригинална АК и њена АКМ варијанта користе муницију од 7,62 к 39 мм, АК-74 је био први од неколико каснијих модела калашњикова који су користили, мању муницију 5.45к39мм. Промена је омогућила мању тежину опреме, знатно смањила трзај и пушка је имала већу прецизност.
Совјети су схватили да ће прелазак на мањи калибар доћи по цену продорне моћи, али се веровало да ц́е меци АК-74 раније скренути унутар људског тела и тако нанети још више катастрофалних оштећења на меким ткивима.
4. АК-74 је чак био јефтинији од оригиналног, јефтиног калашњикова.
Упркос свеопштим побољшањима у управљању и прецизности, АК-74 је био чак и јефтинији за масовну производњу од свог претходника због малог подешавања у процесу производње 74-те. Такође су имали ниже трошкове одржавања, штедец́и додатни новац на дужи рок. Без обзира на то, АК-47 је тако широко распрострањен на извозним тржиштима крајем 1970-их да је АК-74 једноставно стигао прекасно да би поновио успех свог претходника.
5. Четири земље носе калашњикове на својој застави или грбу.
Ова тачка се односи и на АК-74 и на њеног претходника, али заслужује да асе нађе на листи јер добро илуструје глобални домет калашњиковог бренда: Мозамбик, Зимбабве, Буркина Фасо и Источни Тимор приказују Калашњиков на застави или грбу.
Занимљиво је да су све четири земље усвојиле ову симболику отприлике у исто време средином 1980-их; до тог времена, АК-47 се добро етаблирао као главни избор герилаца и побуњеника широм трећег света, а и АК-74 је оставио значајан траг као извозни производ.
Сухој добио специјални премаз, а главни му је циљ да уништи најбоље америчке летелицe. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: National Interest/ Курир
