Пре, сада већ три године, српска делегација предвођена Томиславом Николићем је боравећи у Санкт Петербургу имала ексклузивну прилику да види оригиналну 166. страницу Мирослављевог јеванђеља која се чува у библиотеци у том граду. Директор Руске националне библиотеке тада му је био уручио копију листа.
Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске односно српскословенске писмености из 12. века. Настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највероватније у Котору, око 1186. године, а за потребе цркве Св. Петра на Лиму у Бијелом Пољу, задужбине хумског кнеза Мирослава. Највећи део јеванђелистара дело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон), док је Глигорије (Григорије) Дијак, други писар, написао крај рукописа, неколико кратких записа и украсио текст орнаментима. Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне ћирилице, а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату. У основном делу текста заступљене су две редакције старословенског, зетско-хумска и рашка, а у начину како је обликована ћирилица осећа се присутност глагољичке традиције, док је орнаментика списа обележена снажним западним, романским, утицајем.
Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посете Атосу. Фалила је само та једна страна која је била изгубљена још током труске владавине, када ју је вероватно неки руски монах спасио и донео у Русију.
2005. године Мирослављево јеванђеље је стављено на листу УНЕСКО- Памћење света као признање за његову историјску важност.
Прочитајте ОВДЕ како је дочекан Путин код храма светог Саве.
Извор: Википедија/Правда
